Izvor: S media, 29.Sep.2010, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profit "cenzuriše“ dečiji program?
Trka za rejtingom i profitom ukida obrazovni, a samim tim i dečiji obrazovni TV program. Sa pojavom većeg broja medija i to većinom komercijalnih, dečiji i obrazovni programi prestaju da budu prioritet, jer ne donose profit. Međutim, oni moraju da postoje. Zakonska odgovornost, pre svega javnog servisa, je da novac koji ulažu svi, bude namenjen i programu za decu i mlade. S media portal istražuje šta je sa dečijim TV emisijama u Srbiji.
Zarad kvaliteta programa na svim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nacionalnim televizijskim stanicama treba da bude više dečijih i obrazovnih emisija, ali u našoj zemlji to nije slučaj. Najbolji primer stanja dečijeg i obrazovnog programa jeste njihovo trajanje, koje je znatno kraće od trajanja oglasnog programa.
Specijalizovani dečiji programi, obrazovni i programi za mlade su na domaćim televizijama nestajuća vrsta jer su veoma zahtevni i skupi za proizvodnju, a oglašivačima nisu dovoljno atraktivni. Dečiji i obrazovni programi ne donose profit pa crtani filmovi čine većinu tih emisija, dok su emisije napravljene specijalno za decu malobrojne.
Deca su zanemarena publika domaće televizije. Njima se nudi osam sati programa nedeljno na RTS1, šest i po sati na RTS2, tri i po sata na TV B92, pola sata na TV Pink. Poređenja radi, Prvi program britanskog BBC-a emituje 10 sati dečijeg programa nedeljno, a Drugi program 25 sati nedeljno. (Školarac.net)
“Kockica”, “Poštar Aca”, “Fazoni i fore”, “Metla bez drške”, “Priče iz Nepričave”, “Kolariću, paniću”, “Laku noć, deco”…dečije su emisije kojih se sve starije generacije sećaju sa nostalgijom. Ove čuvene emisije za decu svojevremeno su činile dečiji obrazovni program u Srbiji ali danas, deca mlađa od 10 godina, mogu da gledaju samo crtane filmove i to uglavnom strane produkcije.
Iako psiholozi smatraju da deca ne bi trebalo da gledaju televiziju i upozoravaju na njene štetne uticaje, to je glavna aktivnost dece i adolescenata. Oni, u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata. Upravo zato je jako važno da televizijski programi za decu budu informativni i edukativni.
Međutim, u trci za što boljim rejtingom i privlačenjem što većeg broja oglašivača, srpske televizije potisle su iz programskih šema obrazovne i školske programe, koje su ranijih godina rado gledali i mlađi, ali i stariji gledaoci. Sadržaj programske ponude ove vrste prilično je siromašan a na mnogim kanalima čak ni ne postoji.
Bez obzira na veliki broj emisija dečiji, kulturno-umetnički, obrazovni i naučni program zajedno u proseku traju koliko i reklame.
Urednik dečijeg programa RTS-a Nataša Drakulić kaže za S media portal da ova televizija kao javni servis nastoji da stvori kvalitetan program za decu i tinejdžere i u tom smislu ima saradnju sa evropskim producentima.
-RTS je prošle godine uspeo, posle jako dugo vremena, da „rodi“ jednu veliku tinejdzersku seriju „Priđi bliže“, a krenuo je sa emitovanjem novim ciklusom kviza „Zdravo Evropo“, kaže Drakulić.
Urednica RTS se žali i na obavezu RTS-a da prenosi zasedanja srpskog Parlamenta. Kako kaže, zbog poslanika moraju da završe emitovanje svog programa do 10 sati, navdeći da u tom bloku postoje divni crtani filmovi i lepe emisije školskog programa koje su posvećene najrazličitijim oblastima.
Komercijalne stanice u Srbiji nemaju zakonsku obavezu kada je reč o vrsti programa koje bi morale da emituju, pa nisu u obavezi ni da imaju obrazovni i školski program. Sa druge strane, Zakon o radiodifuziji predviđa da programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog servisa moraju biti od opšteg interesa. Pod tim se podrazumevaju programi informativnog, kulturno-umetničkog, obrazovnog, verskog, naučnog, dečjeg, zabavnog, sportskog i drugih sadržaja.
(ANEM)
Nataša Drakulić kaže i da su planovi javnog servisa veoma ambicizni, te da će biti više emisija za najmlađe.
-Zahvaljujući BBC-u imamo kvalitetan trajni program i planiramo da podržimo i domaću animaciju tako da bismo nastavili neke projekte ekranizacije „Vukovih bajki“, istakla je Drakulić.
Dečiji program nije isplativ
Zašto nema dečijih emisija na našoj televiziji i da li će to značajno uticati na razvoj i odrastanje novih generacija za S media portal objasnio je psiholog Nebojša Jovanović.
-Mislim da se odgovor krije u komercijalno-finansijskim razlozima jer se danas sve televizije okreću ekonomskom modelu poslovanja, proizvode emisije koje su im isplative, koje će doneti reklame i zbog toga nemaju mogućnost za razvoj obrazovnih programa, rekao je Jovanović.
On je istakao da je to trend na svim medijima, pa čak i na nacionalnoj televiziji, koja ne bi trebalo da bude komercijalna.
-Često čujemo kako bez tog komercijalnog modela televizija ne može da opstane i da bi uopšte neki njen kvalitet postojao ona mora da se okrene zarađivanju i iz tog razloga se ne ulaže u razvoj dečijih emisija, rekao je Jovanović.
Zvezde „Tobogana“
„Muzički tobogan“ autora i voditelja Minje Subote emitovana je u kontinuitetu punih osamnaest godina.
Ova dečija emisija, koja je kroz muziku i pesmu, edukaovala i spajala decu širom bivše Jugoslavije dobijala je najbolje ocene kritike, ali je ostala i u najlepšem sećanju gledalaca.
U pedagoškim udžbenicima za fakultete i više škole“Muzički tobogan” istaknut je kao primer i obrazac zabavno edukativne emisije za decu.
Minja Subota je zbog ove emisije nagrađivan, a u svet “zvezda” preko “Tobogana” su ušle Leontina, Tanja Banjanin, Ceca Slavković, Teodora Bojović, Nataša Bekvalac.
On je ukazao da je to jedan od faktora koji će uticati na buduće generacije, jer se deci sada uglavnom puštaju strani crtani filmovi koji nisu vezani za realno okruženje u kojem se oni nalaze.
-Decije emisije su ranije razvijale socijalnu komunikaciju, govorile o raznim problemima koji se pojavljuju u vršnjačkoj grupi, između dece i roditelja, o rešavanju konflikata i o raznim praktičnim situacijama, objasnio je Jovanović i dodao da je sa nedostatkom emisija za mlađi uzrast edukacija te vrste na prilično niskom nivou i da tako nešto ne bi smelo da se prepusti komercijalnoj, odnosno, ekonomskoj nužnosti.
Deca, danas, nemaju mnogo izbora, ona se okreću onome što im se nudi i nisu u situaciji da biraju. Osnovu njihovog vaspitavanja predstavlja ono što im roditelji ponude, a to je obično televizija, kompjuter ili neko druženje u kući.
Jovanović kaže da kada društvo ne može organizovano i planski da sprovodi edukaciju onda jedino preostaje da roditelji shvate šta se dešava kako ne bi prepustili dete besmislenom gledanju televizije i ulaženju u virtuelni svet kompjutera u neograničenom vremenu, osmisle drugačije ispunjavanje vremena jednog deteta.
-Još uvek postoje knjige, čitanje, poneka emisija se može naći i snimljena ali sve to predstavlja usputno rešenje koje nije dovoljno i otežava vaspitni proces roditelja, kaže psiholog.
Zaboravljena deca
Kakav je danas televizijski program namenjen deci i da li se obraća dovoljno pažnje na decu pitali smo književnika Rašu Popova.
-Na našim televizijskim programima ima vrlo malo emisija za decu i ako se to uporedi sa stanjem iz sedamdesetih i osamdesetih godina 20 veka, to je, u stvari, katastrofa, rekao ja Popov i dodao da odrasli ljudi koji vode programe kao da su zaboravili na decu.
On je istakao da je tu izvršen radikalni raskid sa tradicijom srpskog novinarstva i da su u vreme njegove mladosti "Vreme" i "Politika", dva najveća lista, imala dečiji program i da je radio, takođe, imao dečiji program.
-Raskid sa tim tradicijama jeste jedna patološka pojava i izraz je visoke nekulture onih mandarina koje vode televizijske programe, rekao je Popov.
On je ukazao da oni imaju izgovor da postoji "D kanal" kao dečiji program, ali da to nije isto i da ih to ne lišava obaveze da shvate da su deca temelj društva.
-Nijedna televizijska kompanija ne haje za decu i zato danas imamo program koji daje 24 časa krimiće, kriminalne storije, krv i nasilje, istakao je Popov i dodao da je RTS još više zanemario naučne i obrazovne programe.
-Ne znam kada se emituje taj naučno-obrazovni program. Postoji naučni program u zgradi televizije ali na ekranu ga ne vidimo, bar ga ja ne vidim, zaključio je Popov.
Ivana Drobnjaković
