Izvor: Blic, 02.Apr.2012, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profil srpskog beskućnika
Profil prosečnog beskućnika u Srbiji izgleda ovako: to je muškarac starosti između 51 godine i 65 godina koji nikada nije bio u braku, s najviše osam razreda škole, nezaposlen duže od pet godina, pati od mentalnih zdravstvenih problema, a iako se oseća bespomoćno, redovno glasa na izborima.
U Srbiji živi između 800.000 i 900.000 beskućnika. To su ljudi koji žive na ulici, u prihvatilištima, nelegalnim romskim naseljima, izbeglice bez adrese - rezultati su istraživanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvog te vrste u Srbiji, koje je Hausing centar sproveo s nevladinom organizacijom DISC iz Velike Britanije.
Istraživači beskućnike svrstavaju u tri kategorije: na beskućnike koji žive na ulici, na one koji žive u prihvatilištima i na Rome koji žive u nelegalnim naseljima.
Profil kaže sledeće: beskućnici na ulici su razvedeni, bez bliže rodbine, skloni alkoholu i neobuhvaćeni sistemom socijalne zaštite. Za razliku od njih, među stanovnicima nelegalnih romskih naselja preovladavaju žene rođene na Kosovu, mlađe od 35 ili starije od 50 godina, udate ali nezaposlene, sa završenih nekoliko razreda osnovne škole, koje, takođe, imaju probleme sa zdravljem i retko koriste usluge socijalne zaštite.
Klikni za uvećanje (+)
- I ovo istraživanje potvrdilo je da je beskućništvo muškog pola i da žene mnogo ređe pripadaju kategoriji osoba koje nemaju krov nad glavom jer imaju nešto očuvanije veze s porodicom. Mnogo beskućnika je nekada radilo, najčešće fizičke poslove u državnim i društvenim preduzećima, ali su prevremeno penzionisani, pa nemaju prihode ni od rada niti od penzije, što ukazuje na posledice ekonomskog restrukturiranja. Zato se i kaže da su beskućnici društvena cena tranzicije - objašnjava sociolog Hausing centra Milena Timotijević.
Većina beskućnika ima zdravstvenih problema, pre svega s mentalnim zdravljem, dok su bolesti zavisnosti karakteristične za populaciju u prihvatilištu i na ulici. Od problema sa alkoholom se lečio svaki deveti, a od narkomanije svaki treći zavisnik, koliko iznosi i broj onih koji su se lečili stacionarno u nekoj psihijatrijskoj bolnici.
Ono što je iznenađujuće jeste da među ovom populacijom, uprkos teškoj materijalnoj situaciji, nema mnogo korisnika narodne kuhinje. Koordinatorka projekta Branislava Žarković ističe da je beskućništvo ektremni vid socijalne isključenosti, marginalizacije i ugrožavanja osnovnih ljudskih prava, ali da se ono može iskoreniti samu ako mu se pristupi sistemski. Trećina beskućnika smatra da ne postoji rešenje za njihov problem.
Beskućnik koji živi na ulici
Muškarac star od 51 do 65 godina Na ulici živi kraće od tri godine Završio je osnovnu školu ili trogodišnju srednju školu Nezaposlen je duže od deset godina Ima problema s fizičkim zdravljem Ima problema sa alkoholom Razveden je, nema vanbračnog partnera, žive roditelje ili rodbinu Nema zdravstvenu knjižicu Nije član nijedne organizacije, ali redovno glasa
