Izvor: Danas, 17.Mar.2016, 21:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesorka prinčevskom paru
Nesvakidašnju priliku da bude lični vodič britanskom prinčevskom paru i upozna ih sa istorijom Beograda i Srbije imala je Dubravka Stojanović, profesorka opšte istorije na beogradskom Filozofskom fakultetu. Šetnja princa Čarlsa i vojvotkinje Kamile Kalemegdanom trajala je, kako je rekla, vrlo kratko ali je bila vrlo prijatna. Britanski prestolonaslednik i njegova supruga, izjavila je Dubravka Stojanović, bili su impresionirani pogledom na ušće, a princ je bio iznenađen time da je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << tom mestu nekada bila granica sa Austrijom.
"Princa Čarlsa zanimalo je mnogo toga. On voli da se bavi zaštitom životne sredine, zanimao ga je Pobednik, ali smo razgovarali i o Novom Beogradu koji je nekada služio samo za stanovanje, dok je centar bio u starom delu grada", navela je istoričarka, koja je kazala da je imala tremu jer se takve stvari "događaju jednom u životu", kao i da je to nezaboravno iskustvo.
Jedna od najboljih poznavalaca prošlih vremena kod nas smatra da je istorija Srbije veoma zanimljiva jer je, pre svega, bila jedna od prvih država koja je krenula u proces oslobađanja od Otomanske imperije Prvim srpskim ustankom, a danas je negde na začelju na Balkanu. Zbog toga je zanima šta se desilo i zbog čega Srbija, koja je u mnogo čemu bila predvodnica, izgubila vodeću ulogu. Za nju istorija nije fatum, već uzročno-posledična veza, iz koje se mogu izvući pouke a ponekad i nešto predvideti. "Istorija je ključni sastojak nacionalne svesti i ta slika ko smo mi pravi se na osnovu stvarnih, a još više i češće pogrešnih tumačenja prošlosti", smatra Stojanovićeva.
Rođena je 15. februara 1963. godine u Beogradu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu 1987. godine na odeljenju na kome danas radi kao vanredna profesorka. Doktorirala je 2001. godine sa temom "Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914". Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka, društvenom istorijom, procesima modernizacije, istorijom žena u Srbiji. Objavila je nekoliko knjiga, a ne poslednjoj "Rađanje globalnog sveta od 1880. do 2015" radila je sedam godina. Jedan je od autora nove istorijske čitanke koja će u dve knjige od po 300 strana obrađivati period od 1944. do 2008. godine i proglašenja nezavisnosti Kosova, obrađivati "jugoslovenske ratove" iz uglova svih učesnica.
Udata je za antropologa, izdavača i borca za ljudska prava Ivana Čolovića.
