Izvor: Politika, 29.Mar.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesori na našim fakultetima najstariji u Evropi
Mnogi predavači su na isteku karijere, pa se na pojedinim fakultetima već „hvataju za glavu”, jer nisu obezbeđeni naslednici
U poređenju sa drugim evropskim univerzitetima, srpski su na vrhu liste po starosti predavača. I dok, primera radi, na univerzitetima u Danskoj 60 odsto nastavnika ima između 35 i 40 godina, kod nas je 60 odsto profesora starije od 50 godina. Prosečna starost naših profesora je 55 godina, ali mnogi drugi su na kraju karijere, pa se na pojedinim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fakultetima već „hvataju za glavu”, jer nisu obezbeđeni naslednici.
U Srbiji je najdramatičniji primer Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, jednog od malobrojnih na kojem se o ovoj temi otvoreno priča, a gde će za koju godinu u penziju da ode više od trećine svih redovnih profesora na ovom fakultetu.
– Za nas je starost nastavničkog kadra veliki problem koji malo ko shvata ozbiljno. Da bi se odškolovao kvalitetan nastavnik treba minimum deset godina. Na Elektrotehničkom fakultetu, recimo, ima 70 profesora, od kojih će 25 uskoro otići u penziju, pa doktorande neće imati ko da vodi – kaže profesor dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta.
On ističe da univerzitet slabo zapošljava mlade ljude, a oni najbolji odlaze na master i doktorske studije u inostranstvo, gde posle i ostaju. On smatra da ih treba vratiti u zemlju i zaposliti ih kao predavače.
– Važno je da fakulteti ne čekaju poslednji trenutak i da profesori na vreme pronađu mlade koji će naslediti katedre. Mi već počinjemo da tražimo najbolje među doktorandima koji će ostati na fakultetu – ističe dr Kovačević.
Prorektorka Univerziteta u Beogradu dr Nada Kovačević kaže da je njen lični utisak da se slika o prosečnoj starosti zaposlenih na univerzitetu menja, da dolazi do smene generacija i da je sve više mladih. Po njenom mišljenju, zvanje redovnog profesora se dobija do 50 godine, što i nije tako loš podatak.
– Sve zavisi od fakulteta do fakulteta. Tačno je da ima profesora koji se, kako vi kažete grčevito drže za katedru, ali njih je sve manje. Profesori se trude da ostave naslednike, a produženje radnog odnosa posle 65 godine se traži izuzetno, u slučajevima kada nema mlađeg kadra. To takođe nije mnogo, ako imamo 2.500 nastavnika, dvadesetak zahteva za produženjem radnog odnosa, zaista nije visok procenat – ističe dr Kovačevićeva, koja je postala redovni profesor u 45. godini.
Višak sedih glava nije boljka samo Srbije. Kako pokazuju podaci sa kanadskih univerziteta, prosečna starost profesora je 49 godina, dok je 1976. bila 42. Britanska statistička agencija za visoko obrazovanje govori da je na univerzitetima u Velikoj Britaniji procenat profesora starijih od 55 godina porastao u protekloj deceniji i sa 18,9 na 20,5. Istovremeno je opao i broj mladog nastavnog kadra.
Statistika takođe govori da je u Italiji više od polovine profesora starije od 60 godina, a oko osam odsto je starije i od 70 godina. U Francuskoj prosečna starost profesora je 45 godina, u Španiji 44, u Nemačkoj 42 godine.
Izuzetaka naravno ima, a jedan od retkih fakulteta u Srbiji na kojem je godinama broj asistenata veći od broja profesora jeste Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.
– Prosečna starost nastavnog osoblja je 38,78 godina. Kod nas je stalno prijem mladih kadrova, fakultet vodi o tome računa, ne može da se dogodi da profesor ne ostavi naslednika – kaže Slobodan Petrović, menadžer fakulteta.
Na pitanje kako je to kod njih moguće, dok nekim, čak i srodnim fakultetima preti „izumiranje”, on odgovara – svuda je moguće ako postoji kadrovska politika i dobra volja nastavnika.
Petrović kaže da postoje departmani na kojima se profesori grčevito drže katedri i gde nema podmlatka, ali i da ima departmana poput saobraćaja „koji je fantastično mlad”.
Slična situacija je i na beogradskom Stomatološkom fakultetu. Prodekan, profesor dr Zoran Aleksić u ranim četrdesetim godinama, kaže da je on bilbord za prosečnog nastavnika ovog fakulteta. Međutim, kao što je slučaj i na drugim visokoškolskim institucijama, kada se pogleda statistika, ona govori da je prosek ipak oko 50 godina.
Sandra Gucijan
objavljeno: 29.03.2013.
