Izvor: Politika, 21.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesori iz Tirane na Beogradskom univerzitetu
Posle odlaska u penziju dr Halita Trnavcija, na Filološkom fakultetu albanski jezik predaju i profesori iz Albanije
Studentima albanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu sada predaju i profesori sa Univerziteta u Tirani. Dr Stefan Čapaliku, dr Primo Šljaku, i lektorka Ledia Duši, afirmisana albanska pesnikinja, zamenili su z profesora Halita Trnavcija koji je nedavno otišao u penziju, a za sobom nije ostavio „naslednika” na katedri.
„Dobili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smo izuzetne kadrove iz Tirane. Jedan predaje jezik, a drugi književnost. Predavali su u raznim zemljama. Studenti su veoma zadovoljni ozbiljnošću nastave”, kaže prodekan za nastavu Filološkog fakulteta profesor dr Petar Bunjak.
Rektor Beogradskog univerziteta dr Branislav Kovačević smatra da će stručnjaci iz Tirane pomoći da naši asistenti doktoriraju kako bi filologija dobila svoj profesorski kadar za albanski jezik.
Albanologija je, inače, jedna od najstarijih katedri na Filološkom fakultetu u Beogradu. Osnovao ju je 1920. godine Dubrovčanin Henrik Barić i to je bila jedna od najstarijih albanoloških katedri u svetu. A najstarija je na Balkanu. „Imali smo je i pre samih Albanaca”, veli Bunjak..
Na sve četiri godine ukupno albanski jezik i književnost studira šezdesetak studenata. Od njih su samo četiri Albanca, i to trojica iz Beograda. Prodekani sa ovog fakulteta kažu da ima zainteresovanih studenata za ove studije, ali se mesta popune tek u drugom krugu.
– Nije to sudbina samo albanologije, već i ruskog, poljskog, slovačkog, ukrajinskog, bugarskog, mađarskog, rumunskog jezika, iako se stručnjaci za te jezike mnogo brže zapošljavaju od nekih drugih. Jedna studentkinja je posle druge godine studija rumunskog jezika dobila posao, dok su biroi za zapošljavanje puni japanologa, hispanista – pričaju profesori i naglašavaju da za stručnjake za albanski jezik posla ima i sada, a i ranije su se lako zapošljavali, pre svega u državnoj upravi, MUP-u.
– Posle odlaska profesora Trnavcija u penziju, uz našeg asistenta i lektora, a na osnovu sporazuma sa Univerzitetom u Tirani, nastavu na Katedri za albanski jezik drže i dva univerzitetska profesora i jedan lektor iz Tirane. Oni su gostujući profesori i nastavu drže na albanskom jeziku, a kada je neophodno nešto da se prevede onda uskaču domaći lektor i asistent – objašnjava profesor dr Dalibor Soldatić, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju.
Prodekani ističu da i na još nekim grupama, uz domaće kadrove, predaju i profesori iz inostranstva. Nastava na portugalskom je obezbeđena na sličan način kao i na albanologiji. Gostuju dvojica profesora iz Lisabona koji teorijsku nastavu drže u bloku. Na grupi za kineski jezik i književnost predaju, recimo, dva profesora iz Kine.
– Slične međuuniverzitetske i međufakultetske sporazume potpisaćemo i sa drugim univerzitetima kada budemo kompletirali sliku potreba i utvrdili manjak kadrova. Biće još studijskih grupa na kojima neće biti dovoljno nastavnika. Taj problem za sada jedino može da se reši gostujućim profesorima, kao što se to inače radi u svetu. Na taj način će studenti sticati znanja od profesora iz zemalja u kojima se govori jezik koji oni na fakultetu uče, što je dobro – smatraju profesori.
U novembru i beogradski Filološki fakultet ulazi u proces akreditacije koji nalaže Zakon o visokom obrazovanju. Prema oceni prodekana Soldatića, u taj proces akreditacije „Fakultet ulazi bez dovoljno sredstava, prostora i kadrova”.
– Proces akreditacije pred nas postavlja oštre uslove. Najveći deo standarda uvodi u red sistem visokog školstva Srbije. Međutim, ti standardi su opšti i ne uvažavaju neke specifičnosti filoloških nauka, pa je gotovo nemoguće zadržati sadašnju strukturu studijskih programa i zadovoljiti sve, pre svega, kadrovske uslove koji nalažu da najmanje 70 odsto nastavnika mora biti u stalnom radnom odnosu. Druga smetnja nam je nomenklatura zanimanja koju je dao Nacionalni savet za visoko obrazovanje. U toj nomenklaturi nema profesora stranih jezika. Zato je dobro što je Komisija za akreditaciju prihvatila stav po kome među tih 70 odsto profesora u stalnom radnom odnosu spadaju i profesori iz inostranstva, pod uslovom da su sklopljeni međuuniverzitetski i međufakultetski ugovori. Tako sada međunarodna saradnja dobija još veći značaj – obrazlaže Soldatić.
Prodekani Bunjak i Soldatić kažu da je beogradski Filološki fakultet oduvek bio otvoren fakultet, upućen na međunarodnu saradnju, ali i na afirmaciju nacionalne kulture jezika u svetu: „Otvaramo naše lektorate. U februaru, recimo, počinje da radi Lektorat za srpski jezik u Lisabonu”.
---------------------------------------------------------
Lajbnic preteča albanologije
Veliki nemački filozof Gotfrid Vilhelm Lajbnic (1646–1716) bio je začetnik izučavanja albanskog jezika. U jednom pismu iz 1705. godine on svoje interesovanje za ovaj jezik objašnjava ovako: „Što se tiče jezika Albanaca, imam utisak da bi on mogao biti neka vrsta slovenskog, jer se njime govori na obali Jadranskog mora. Taj je jezik poznat kao linguam illiricam, ali verujem da je jezik drevnih Ilira bio potpuno različit”. Devet godina kasnije, on je odustao od ove teze, pa za jezik „Epirota” (Albanaca) kaže da su u njemu sačuvani ostaci govora Ilira, plemena za koje navodi da je keltskog porekla.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 22/01/2008.]
