Izvor: RTS, 18.Nov.2022, 22:28

Profesori beogradskog univerziteta traže rešenja za zagađenje

"Energetika i uticaj na životnu sredinu" je tema prvog naučnog skupa koji je pokrenuo Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, jer energetika je najaktuelnija tema u ovom trenutku, ne samo u Srbiji, već i u Evropi – podsećaju profesori.
Osim o energetici i njenom uticaju na životnu sredinu, Odbor će raspravljati i o rudarstvu i uticaju na životnu sredinu, zagađenju vazduha, kvalitetu voda, saradnji udruženja građana sa državnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << institucijama i medijima u širenju znanja o mogućim problemima u životnoj sredini. Zato će skupovi biti stručno profilisani.

"Mi se nalazimo u jednom periodu koji će morati da da neke strateške odgovore i za neki kratkoročni i za neki dugoročni period o tomekako obezbediti energetsku stabilnost, kako obezbediti skladan ekonomski rast i kako očuvati zdravu životni sredinu, i obnavljati našu, nažalost, opadajuću populaciju i kako poboljšati zdravstvene uslove i zdravstveni status naše nacije koji u svim segmentima takođe nisu baš na najboljem nivou", navodi prof. Ratko Ristić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu.
Radi se integrisani plan za energetiku i klimu kao i nova strategija razvoja energetike u koju su profesori uključeni.
"U međuvremenu se mnogo toga izdešavalo, od energetske krize do sukoba u Ukrajini, tako da ovog trenutka nemamo neku pretpostavku u kom pravcu će se razvijati energetika. Ali ono što je nama najbitnije je da pokušamo da zaštitu životne sredine, odnosno životnu sredinu očuvamo u najvećoj mogućoj meri koliko je to moguće, a sa druge strane da postepeno do 2040-2050. idemo i nastavimo sa procesom dekarbonizacije i zelene tranzicije kako je to i svim nacionalnim dokumentima predviđeno", ističe prorektor Univerziteta u Beogradu prof. Dejan Filipović.
Zato je uvodno predavanje Elektroprivreda Srbije i - trenutno stanje i mogući pravci razvoja.
"Biće tu osvrta ne neke moje stavove i na neke dileme koj ise tiču termoelektrana zadržati ih, smanjiti njihovo učešće, šata je sa zalihama, odnosno rezervama uglja, kakav je kvalitet, šta je alternativa, elektrane na biomasu – koliko one mogu da učestvuju u tome, onda ostali obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori, solarne elektrane, ekeltrane na prirodni gas i tako dalje",najavljuje prof. Miomir Kostić sa ETF-a. 
Profesori se nadaju da će ovim skupovima doći do najboljih rešenja kada je u pitanju zaštita životne sredine u Srbiji. Na tom poslu sarađivaće sa Akademijom inženjerskih nauka i Srpskom akademijom nauka i umetnosti.

Nastavak na RTS...