Izvor: Politika, 11.Apr.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesor streljan pre presude
Viši sud u Čačku rehabilitovao Kostu Mihailovića, ratnog direktora ovdašnje a zatim i Šeste beogradske gimnazije, jer ne postoji dokaz da je Viši vojni sud odobrio izvršenje smrtne kazne
Čačak – Viši sud u Čačku poništio je presudu Vojnog ratnog suda Prvog proleterskog korpusa od 18. novembra 1944. godine kojom je Konstantin Kosta Mihailović (1891) oglašen za narodnog izdajnika i neprijatelja te kažnjen smrću streljanjem, gubitkom časnih prava za svagda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i konfiskacijom celokupne imovine. Time su vraćena građanska prava ratnom direktoru čačanske Gimnazije (1941–1942) a zatim (1942–1944) direktoru Šeste realne ženske gimnazije u Beogradu, koji je rođen u Čačku kao sin starešine crkve Svetog Vaznesenja, Sretena Mihailovića, završio filozofski fakultet u Beogradu i postao profesor biologije.
Zahtev za rehabilitaciju podnela je Katarina Kulundžić iz našeg glavnog grada, Kostina unuka, a tokom postupka Više javno tužilaštvo u Čačku dostavilo je mišljenje da nema mesta usvajanju tog zahteva, te da mora postojati presuda koja se odnosi na pokojnog Mihailovića.
Unuka je navela da profesor nije učestvovao u razmiricama raznih zaraćenih frakcija tokom Drugog svetskog rata, niti ikada učinio nedelo prema bilo kome u sredini u kojoj je živeo.
„Netačno je da je sastavio spisak partizanskih simpatizera u Čačku na osnovu kojeg su Nemci veći broj građana poslali u logor, ne odgovara istini da je sarađivao sa Nemcima i nedićevcima jer je bio ogorčeni antifašista i odlikovani učesnik Prvog svetskog rata. Podatak da je Nemcima u Čačku priređivao večere potpuno je izmišljen da bi mu se oduzela imovina”, navedeno je u zahtevu Katarine Kulundžić.
Ona ističe da je njen deda streljan bez presude, „s obzirom na to da je presuda koja postoji u spisima sačinjena posle streljanja”, te da je ubijen samo iz ideoloških razloga, među prvih 105 streljanih intelektualaca u Beogradu. Punomoćnik Katarine Kulundžić, čačanski advokat Vitomir Ćalović, ističe da je profesor bio rodoljub i da je stradao u prvom talasu nailaska nove vlasti, „koja je želela da dokaže moć a ne da traži pravdu”.
Sudija Gordana Tošić pribavila je spornu presudu Vojnog ratnog suda, koja se čuva u arhivskoj građi BIA. U tom dokumentu je navedeno da je Mihailović krajem 1941. godine, kao direktor Gimnazije u Čačku bio u anketnoj komisiji koju je obrazovao komesar za unutrašnje poslove Aćimović, sa zadatkom da sastavi spisak državnih službenika koji su bili partizani ili simpatizeri, i dostavi komesaru. Profesoru se u krivice ubraja i što je bio član druge komisije koju su sa istim zadatkom te jeseni sastavili Nemci, tražeći sve Čačane od 16 do 65 godina naklonjene partizanskom pokretu, da bi na osnovu toga oko 200 meštana bilo odvedeno u logore a neki streljani. Dodaje se, takođe, da je januara 1942. godine u Trbušanima kod Čačka profesor podveo dve poštene devojke iz sela nemačkom komandantu.
Na osnovu izvedenih dokaza, sudija Višeg suda u Čačku odlučila je da rehabilituje Kostu Mihailovića. U obrazloženju tog rešenja navodi se da nisu poštovana osnovna prava okrivljenog jer je u dispozitivu presude napisano da je po oglašenju odmah izvršna, što znači da Mihailović nije imao pravo na žalbu niti mu je presuda bila dostavljena. Ona ne sadrži odredbu da se izriče „U ime naroda Jugoslavije”, nema imena članova veća i zapisničara, nedostaje potpis predsednika porote, nema zapisnika o glavnom pretresu.
„Iz ovoga proizilazi da je Mihailović osuđen u postupku koji nije održan pred sudskim većem na glavnom pretresu, ne postoji dokaz da je Viši vojni sud odobrio izvršenje smrtne kazne, niti obrazloženje zašto je kazna izvršena bez dozvole tog suda”, naglašeno je u rešenju o rehabilitaciji Koste Mihailovića, koji je streljan neutvrđenog datuma 1944, pošto su ga jedne novembarske večeri partizani u Beogradu odveli u nepoznatom pravcu.
G. Otašević
objavljeno: 12.04.2014.
