Izvor: Danas, 15.Jan.2015, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodavanje đavolu
Sve je počelo pre sedam godina. Rat je odveo mog muža i sama sam se brinula o imanju. One zime dobila sam groznicu, tešku groznicu koja se javljala u određeno vreme, zubi su mi cvokotali i tresla sam se kao prut na oluji. Nikakvo ćebe nije moglo da me ugreje, mada sam ih nekoliko nabacala na sebe.
Usred noći, jarac se uvukao u moj krevet i počeo da mi miluje grudi, kao da ima ruke. Više iznenađena nego uplašena, povikala sam: "Koji je sad to đavo?" "Vidiš da znaš ko >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sam", spremno je odgovorio. Njegova ruka je postala smelija. "Ako ne uradiš po mome i ne podrediš se, kajaćeš se mnogo. Ali ako se potčiniš mojoj volji i uradiš ono što ti kažem, nećeš imati čak ni glavobolju i bićeš nezasita." "Šta još treba da uradim osim da ti se podam?" prošaputala sam.
"Da činiš štetu životinjama i deci, bez milosti." "To stvarno ne mogu", bunila sam se. Uspravio se na zadnja kopita i počeo da me šamara, stalno se preobražavajući pred mojim očima. Čas je bio jarac, čas vepar, pa onda petao sa mesnatom krestom. Grubo me je izvukao iz kreveta i gurao me sve do vrata štale koja su se pred njim otvorila, mada ih nije ni pipnuo. U to vreme imala sam dosta životinja, između ostalog i jedrog i jakog vola koji je bez po muke vukao težak teret na zaprežnim kolima. "Ako mi se ne povinuješ", pripretio je "tvoja štala će se polako prazniti, jer ću ubiti i ovce i krave, evo ovako..."
„Veštice - Ispovesti i tajne“ Terzila Gato Kanu; izdanje Clio
