Izvor: Blic, 22.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja NIS bez favorita
Prodaja NIS bez favorita
Zbog nepovoljnih kretanja cena sirove nafte na svetskom tržištu i nemotivisanosti privatnika da je uvezu jer bi uvozili na sopstvenu štetu zbog kašnjenja u usklađivanju cena sirove nafte i derivata kod nas, došlo je do poremećaja bilansa u određenim vrstama derivata.
Privreda nije trpela i došlo je samo do poremećaja u snabdevanju, kaže za 'Blic' ministar rudarstva i energetike Radomir M. Naumov. Da li to znači da je razlog nestašica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nepoštovanje uredbe o cenama, pošto je za svaku korekciju potrebna i saglasnost Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine, turizma i usluga?
- Može i tako da se kaže. Ministarstvo se uvek zalagalo za poštovanje uredbe o cenama i redovno je slalo pravilnike, ali svako od nas u Vladi ima svoje odgovornosti. Naše je da to poštujemo i da se trudimo da snabdevenost bude zadovoljavajuća, a drugi resori imaju cilj i zadatak da drže makroekonomske pokazatelje, da ne bude poremećaja u monetarnoj sferi, tako da u tom smislu Vlada mora da proceni šta joj je od većeg interesa i onda je došlo do toga. Na koji način će biti privatizovan NIS, odnosno za koji model privatizacije se zalažu Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada Srbije?
- Ministarstvo rudarstva i energetike se oduvek zalagalo za podizanje vrednosti nacionalne naftne kompanije kroz modernizaciju njenih delova, a tek potom za privatizaciju. Primarni razlog nije bio da se u procesu privatizacije postigne veća finansijska vrednost kompanije, nego da se trajno obezbedi naša naftna kompanija, kao i da, po svim svojim performansama, bude konkurentna ostalim kompanijama u regionu. Posebno nam je bilo važno da NIS postane generator razvoja privrede Srbije. Ministarstvo rudarstva i energetike se zalagalo i zalaže se za privatizaciju na principu prodaje dela akcija NIS-a, konzorcijumu kompanija.
Po vašem mišljenju, koja naftna kompanija je najbolji izbor?
- Dosadašnji razgovori sa zainteresovanim kompanijama pokazali su da i među njima postoje različita gledišta o načinima njihovog ulaska u vlasničku strukturu NIS-a. Neki su zainteresovani za modernizaciju rafinerijskih kapaciteta, drugi, opet, za strateško partnerstvo u oblasti snabdevanja sirovom naftom, treći bi da učestvuju u modernizaciji prometne sfere, a četvrti su zainteresovani za klasičnu kupovinu. Na neki način, ta raznolikost investicionih interesa mogla bi da bude komparativna prednost za NIS, jer bi se istovremeno pomirili, ali i iskazali mnogi jaki interesi. Istovremeno, poslovodstvo NIS-a i predstavnici države bi morali da budu i te kako budni kod takvog načina ulaganja u nacionalnu naftnu kompaniju u slučaju da se država izjasni da sačuva većinski paket u vlasništvu. Zato smo u Ministarstvu rudarstva i energetike skloni da kažemo da NIS-u nije potreban jedan partner, već konzorcijum u kome bi, svako u svom domenu interesa, podizao vrednost kompanije i shodno svojim ulaganjima participirao. Kada će biti raspisani tenderi?
- Onda kada privatizacioni savetnik to predloži, a to je do kraja ove godine. Ima li među zainteresovanim kompanijama onih koje favorizuje Vlada Srbije?
- Ne možemo mi iz Ministarstva rudarstva i energetike govoriti u ime Vlade Srbije. Osim toga, Vlada Srbije nije jedan čovek pa da on može nekoga da favorizuje. Što se tiče ovog ministarstva, jasno je da nikoga ne favorizujemo. Do sada smo obavili niz razgovora sa predstavnicima mnogih kompanija i svi su imali podjednak tretman. Ako je u pitanju favorizovanje neke kompanije, onda bi to učinili za onu kompaniju ili one kompanije koje će u potpunosti realizovati državne interese u ovom energetskom sektoru. To je, pre svega, stabilno snabdevanje kvalitetnim derivatima, obezbeđenje energetskog bilansa zemlje, tržišne cene, ali koje će bar neko vreme uvažavati mogućnosti ovog tržišta i stepen privrednog razvoja, uz istovremenu modernizaciju prerađivačkih kapaciteta. Šta MMF traži kad je u pitanju otpuštanje radnika?
- Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda nikada nisu govorili o broju radnika koje bi navodno trebalo otpustiti u sektoru energetike. Svi razgovori, odnosno njihove sugestije kada su u pitanju energetske kompanije u Srbiji odnosili su se isključivo na njihovo dostizanje efikasnosti tržišno orijentisanih kompanija. Na koji način će biti izvršena privatizacija EPS-a?
- O privatizaciji Elektroprivrede Srbije je suviše rano govoriti. Najveće srpsko javno preduzeće nalazi se na putu reorganizacije i istovremene revitalizacije proizvodnih i prenosnih kapaciteta. To su sada prioritetni poslovi koje treba obaviti. Tek kada se završi reorganizacija, a to znači izdvoje sporedne aktivnosti, EPS može ući u pripremnu fazu za eventualnu privatizaciju. Na koji način, to ćemo videti, ali je stav ovog ministarstva odavno izrečen i podrazumeva da nismo za prodaju delova EPS-a. Taj proces se mora obaviti u skladu sa energetskom politikom Vlade Srbije i strategijom razvoja energetike, koja je usvojena u Republičkom skupštini, i obavezama koje proističu iz tih dokumenata. Uvažavajući iskustva u regionu, jasno je da je prerana privatizacija i prodaja delova elektroenergetskih kompanija, bilo da se radi o proizvodnim ili distributivnim delovima, donela dosta nevolja državama koje su to učinile. Mi smo i do sada pažljivo pratili šta se dešava u susednim državama i želimo da ne napravimo greške koje su tamo učinjene. Kada će cena struje biti ekonomska i kolika bi trebalo da bude?
- Bilo bi idealno kada bi to bilo sutra, ali je to prosto nemoguće. Elektroprivreda Srbije još nije dostigla ni cenu koja obezbeđuje prostu reprodukciju, jer EPS iz sadašnje cene jednog kilovat-sata ne može da pokrije ni troškove proizvodnje. Ta cena koja bi pokrila bar troškove proizvodnje jeste oko 4,5 evro centi. Međutim, ekonomska cena struje podrazumeva daleko više od pokrivanja proste reprodukcije, a to znači i obezbeđenje sredstava za investicije u izgradnju novih kapaciteta, modernizaciju postojećih, ulaganja u zaštitu životne sredine, obezbeđenje održivog razvoja. Tek kada se svi ti parametri ispoštuju kao elementi cene električne energije, onda je to ekonomska cena i nju poštuju i primenjuju visokorazvijene zemlje Zapada, jer imaju pre svega visok standard građana koji mogu da plate kilovat-sat osam, devet ili 11 evro centi. Što pre mi dostignemo takav nivo, to je bolje za Srbiju i za njene žitelje. Mislim da smo kao država propustili šansu da odmah posle uspostavljanja demokratske vlasti, u zemlju uvedemo i ekonomske cene energenata. Tako su učinile sve države bivše Jugoslavije. Čak i u Albaniji domaćinstva plaćaju prosečnu cenu električne energije od 4,17 evro centi, a mi smo, posle poskupljenja 1. jula ove godine, dostigli 3,4 evro centa. Jovana S. Polić
