Izvor: Blic, 28.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pročitan gen, zbogom bolesti
Pročitan gen, zbogom bolesti
PARIZ Francuski ministar za nuku Rožer Žerard Švarcenberg izjavio je da je dešifrovanje ljuskog genoma baština čitavog čovečanstva i da će ta baza podataka biti dostupna svim nučnicima u svetu. Naučnici su uvereni da će karta ljudskog genoma ili, kako je nazivaju, 'velika genetska knjiga čoveka', čija je, zapravo, tek prva stranica napisana, uneti revoluciju u medicinu. Bolesti će se moći dijagnostifikovati daleko pre pojave simptoma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a farmaceutske firme mogle bi dizajnirati nove generacije biogenetskih lekova. Kako piše pariski 'Figaro', prema najavama američkog genetičara dr Francisa Kolinsa, prvi testovi istraživanja genetskih razika kod pojedinih osoba, zapisanih u njihova eventualna genetska nasleđa koja ukazuju na mogućnost oboljenja od raka, dijabetesa i izloženost moždanim udarima, trebalo bi da počnu 2002. i trajaće do 2010. godine. Prva klinička ispitivanja genetske terapije hemofilije, srčanih oboljenja i određenih vrsta raka trebalo bi da budu ostvarena deset godina kasnije. Mikroprocesori za snimanje molekula DNK oko 2015. utvrdiće genetsku osobnu 'iskaznicu' svakog pojedinca, a to bi od tada trebalo da omogući individualiziranje genetskih terapija. A od 2025. godine bilo bi, čini se, moguće pristupiti i terapijama za korigovanje teških genetskih bolesti poput anemije. Ukupan ljudski genom ima oko tri milijarde baznih parova, a čovek između 80.000 i 100.000 gena. Genom bi u potpunosti trebalo da bude dešifrovan 2003. godine. Da podsetimo: naučnici iz 18 zemalja uspeli su skoro u potpunosti da dekodiraju ljudski genom. Koristeći delove DNK koji pokrivaju 87 odsto ljudskog genoma, naučnici su uspeli da dešifruju 85 odsto genoma. Ovo je prvi put da je skoro u potpunosti otkrivena ljudska genetska karta. Zbog toga je to otkriće veoma značajno za nauku. Ovo otkriće značajno je za nauku koliko i stupanje prvog čoveka na Mesec, kažu genetičari.
CDC
