Izvor: B92, 29.Apr.2010, 16:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Proces pomirenja treba negovati"
Beograd -- Sporo pomirenje država koje su bile zahvaćene ratom u prošlom veku bilo je glavna tema stručnjaka na skupu "Međuetnički onosi u funkciji pomirenja".
Petnaest godina posle ratova na prostorima bivše Jugoslavije proces pomirenja u regionu je još u povoju, a istovremeno su sve glasnije nacionalističke desničarske organizacije. Jačanje ksenofobije i šovinizma se beleži i u Evropi.
Stručnjaci na skupu "Međuetnički onosi u funkciji pomirenja" kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je na našim prostorima to posledica i obrazovanja mladih, ali i opšte prisutnog straha od budućnosti.
Vili Brant je 1970. godine klekao u Poljskoj i u ime Nemačke se izvinio. Od tada je počeo proces pomirenja koji i 40 godina kasnije treba stalno neogovati, objašnjava profesor univerziteta u Varšavi Jirži Viatr.
„Poslednjih godina svedoci smo nekih negativnih događaja na obe strane. U Poljskoj nakon izborne pobede desnih partija pre pet godina došlo je do oživaljavanja politike prošlosti odnosno stalnog pozivanja na događaje iz tragične prošlosti, radije nego pozivanje na budućnost i savremene interese. Istovremeno je u Nemačkoj bilo pokušaja da se ožive sećanja na proterivanje Nemaca sa nekih teritorija trećeg rajha koje su, uzete tako van konteksta, dovele do poratsa tenzija", kaže profesor Viatr.
Ni na prostorima bivše Jugoslavije poslednjih godina nije falilo izvinjenja ali je njihov kontekst sasvim drugačiji, te ona ostaju na nivou imitacija Vilija Branta za dnevnopolitičke svrhe, smatra Ivan Zvonimir Čičak iz zagrebačkog Helsinškog komitea za ljudska prava. Ono što nedostaje je nova generacija koja je spremna da se pomiri i izvini i da pri tom ne zahteva da se drugi izvinjavajući se ponizi.
„Imate ponovo pojavu straha straha od budućnosti. Egzistencijalan strah se uvek transferira u mržnju, samo je pitanje što će biti objekt ili subjekt vaše mržnje. Ja tu vidim veliku opasnost, a naša deca iz Srbije i Hrvatske sebe artirukliraju kroz rečenice „Nož, žica, srebrenica", „Ko ne skače taj je pravoslavac" ili „Ubi, ubi, ubi, Srbina/ Hrvata", objašnjava Ivan Zvonimir Čičak.
Kao i Čičak, i profesor Univerziteta u Novom Sadu Jovan Komšić smatra da je za pojavu i jačanje ekstremizma među mladima odogovoran i sistem obrazovanja koji potencira samo sopstvene žrtve i nepravdu.
„Čini mi se da će nam biti potrebno puno vremena i da će za to biti najodgovrnoji najmoćniji, a to su političke elite. Od uverenja i odnosa prema vlasti političkih elita zavisi da li ćemo naše mlade ljude pripremiti za ekonomsko takmičenje, za jednu relaksiranu kulturološku komunikaciju sa drugima bez kompleksa inferiornosti i one lažne superiornosti", kaže profesor Komšić.
Na naučnom skupu koji je organizovala Fondacija Konrad Adenauer, Centar za politikološka istraživanja i Institut društvenih nauka istaknuto je i da veliku ulogu u procesu pomirenja mogu da igraju manjine i odnos većinske populacije prema njima.
