Izvor: Blic, 08.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Procedura koči prodaju vojne imovine
Višak vojne imovine, čija je prodaja predviđena Master planom Vlade Srbije, ide toliko sporo da je od 447 vojnih kompleksa do sada prodato samo dvanaest. Prihod ostvaren od te prodaje iznosi oko pola milijarde dinara, što je malo ako se uzme u obzir procena Poreske uprave da je vrednost imovine predviđene za prodaju oko 85 milijardi dinara.
Primer neuspešne prodaje vojnih objekata jeste Vojnotehnički zavod u Katanićevoj ulici. Ova zgrada je čak dva puta bila oglašavana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na prodaju pre izrade Master plana, ali, kako su licitacije bile neuspešne, Vlada je donela odluku da se objekat preda MUP-u Srbije uz naknadu. Ipak, MUP je odustao, a kako su za ovaj kompleks bio zainteresovan i EPS, predložili su da EPS uplati polovinu iznosa za objekat, a da drugu polovinu prebiju dugom za električnu energiju koja je isporučena za potrebe Vojske. Međutim, i od te ideje se odustalo jer je račun Vojske za neplaćenu struju bio manji od polovine procenjenog iznosa. U međuvremenu, kompleks je u celini ispražnjen i demontirana su dva montažna objekta, a potom je predloženo da se uvrsti u Master plan. Ni do današnjeg dana ovaj objekat nije dobio novog vlasnika.
Kako smatraju u Ministarstvu odbrane, problem leži u komplikovanoj proceduri za prodaju, ali i nerešenim imovinsko-pravnim odnosima.
Procedura teče na sledeći način: Ministarstvo odbrane šalje zahtev za prodaju objekta Vladi, koja ga prosleđuje Republičkoj direkciji za imovinu, a Direkcija republičkom pravobraniocu i skupštinskim odborima za zakonodavstvo i za finansije. Ako oni daju saglasnost, predlog vraćaju Direkciji za imovinu, a ona Poreskoj upravi koja treba da proceni vrednost objekta. Procena se zatim šalje Ministarstvu odbrane, i oni zajedno sa Direkcijom raspisuju tender, a ponude ocenjuje komisija koju formira Ministarstvo odbrane. Na kraju se predlog najbolje ponude šalje na ocenu Vladi. Dokumentaciju za prodaju objekata dostavlja Ministarstvo odbrane, ali se prethodno moraju izvršiti geodetsko snimanje, uraditi katastarsko-topografski plan, urbanistički plan i izvršiti preparcelacija kompleksa. Kako je reč o velikim kompleksima, sa velikim brojem katastarskih parcela kod kojih ima nedostataka u imovinsko-pravnoj dokumentaciji, otklanjanje nedostataka teče sporo. Takođe, u pojedinim objektima su smeštene izbegle porodice, a neke od parcela su predmet sudskih i upravnih postupaka ili deeksproprijacije.
Kao moguće rešenje, u okviru Ministarstva je formirana radna grupa čiji je zadatak da ubrza prodaju vojne imovine. Radna grupa je predložila niz mera kojima će se vreme potrebno za prodaju objekta skratiti sa pola godine ili godinu na dva meseca. Planirano je da dođe do skraćenja pripreme dokumentacije za prodaju, što bi omogućilo da se objavi više oglasa mesečno, a ne samo jedan. Takođe, jedan od predloga je i da se sačini spisak prioriteta za prodaju.
Među najtraženijim su lokacije predviđene za sufinansiranje stanogradnje, a ima interesovanja i za vojne aerodrome u Kovinu, Sjenici i Lisičijem jarku, kao i za skladišta pogonskog goriva u Ostružnici i Đurincima. Ako se prodaja ovih objekata ne ubrza, Vojska neće moći da računa na sredstva koja su joj neophodna za profesionalizaciju i nabavku savremenog naoružanja.
