Izvor: B92, 12.Sep.2009, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem kockanja kod maloletnika
Beograd -- U Srbiji su među patološkim kockarima čak i petnaestogodišnjaci. Pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o igrama na sreću.
Alarmantni podaci istraživanja poslednjih godina pokazuju da čak i među mlađima od petnaest godina ima patoloških kockara. Iako je ovaj vid zabave zakonom zabranjen za maloletne, samo nekoliko inspektora Uprave za igre na sreću kontroliše njegovu primenu. Gradska uprava Beograda je pokrenula inicijativu za izmenu ovog zakona i strogu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kontrolu njegove primene.
Najmlađi kockar u Srbiji ima samo jedanaest godina, kažu za B92 u Fondu za prevenciju patološkog kockanja "Herc”.
Iako je maloletnicima zakonom zabranjeno da se klade i kockaju, dvojica šesnaestogodišnjaka sa kojima su razgovarali novinari B92 i i po nekoliko puta nedeljno odlaze do uplatnih mesta i, kako kažu, za sada samo dobijaju.
Među učenicima sedmog i osmog razreda jedne osnovne škole u Novom Sadu svaki peti dečak posećuje kladionice svakodnevno, dok trećina ispitanih to radi jednom nedeljno, pokazuju istraživanja Fonda "Herc”.
Kontrolu primene Zakona sprovodi Uprava za igre na sreću, u okviru Ministarstva finansija.
U Srbiji trenutno legalno posluje oko 2 400 kockarnica i kladionica, a samo sedam inspektora kontroliše njihov rad. Stoga se postavlja pitanje da li je moguće da oni redovno kontrolišu sva uplatna mesta.
"Nije moguće, sa sedam inspektora i jednim automobilom, nije moguće. Vidite, sada bi znači trebalo u svakom objektu gde se organizuju igre na sreću da u vremenu rada tog objekta stoji po jedan inspektor, to je nemoguće”, kaže Mile Simojlović iz Uprave za igre na sreću.
Kazne za vlasnike kladionica koji dopuste mlađima od 18 godina da uplate tiket su od 10 000 do čak milion dinara, ali se u Upravi ne vodi evidencija o broju podnetih prijava. Menadžer jedne od kladionica kaže da oni poštuju Zakon.
"Mi nemamo pravo da legitimišemo sva lica koja ulaze u naše objekte, po Zakonu, ali imamo prava i to radimo prilikom uplate. Ne sva lica, nego tamo gde je očigledno ili sumnjamo da je lice maloletno”, kaže menadžer kladionice "Mocart”, Zoran Puhač.
Zakonom iz 2004. zabranjeno je i otvaranje kockarnica i kladionica u blizini od 150 metara od škole.
Za sada je utvrđeno da je kod trinaest škola u Beogradu prekršena ova zabrana.
Gradonačelnik Beograda Drgana Đilas zatražio je da se to hitno promeni, dok zamenica ombudsmana za prava deteta, Tamara Lukšić-Orlandić, predlaže izmenu zakona.
"Konkretni predlozi koji se tiču potrebe za izmenom Zakona o igrama na sreću, tiču se pre svega utvrđivanja razdaljine između škola, osnovnih i srednjih, i sadašnjih kladionica i igraonica, kako se već zovu, na razdaljini koja će biti 2 000 metara, a ne 150, kako je sada”, objašnjava ona.
"Takođe, smatramo da je potrebno da se potpuno jasno i nedvosmisleno zakonom propiše da je zabranjen ulazak maloletnika u igraonice. I pri tom, vršiti rigoroznu kontrolu”, kaže Lukšić-Orlandićeva.
Prošle godine je od igara na sreću Uprava zaradila gotovo pet i po milijardi dinara. Šezdeset odsto tog novca sliva se u budžet države, a ostatak se raspoređuje Crvenom krstu i drugim organizacijama.
Fond "Herc” pokušao je da postigne dogovor sa Upravom za igre na sreću, kako bi se jedan procenat godišnjeg prihoda izdvajao za prevenciju patološkog kockanja, ali pregovori nisu uspeli.
.jpg)
