Izvor: B92, 26.Apr.2009, 20:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem dijagnostike hepatitisa
Beograd -- U svetu, više od 400 miliona ljudi ima doživotnu infekciju jetre, virusom hepatitisa B, a preko 200 miliona, virusom hepatitisa C.
Infekcije su podmukle i veliki broj obolelih decenijama ne znaju da su zaraženi što je veliki epidemiološki problem, jer se oba virusa prenose i putem krvi i seksualnim putem.U Srbiji pacijenti nisu zadovoljni uslovima za dobijenje terapije. U Srbiji oko 520 hiljada ljudi nosi virus hepatitisa B, a više od 150 hiljada virus hepatitisa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << C.
Rutinskim pregledima krvi zaraza se obično ne otkriva, jer se hronična bolest jetre razvija neprimetno i najčešće pokazuje u odmaklom stadijumu.
Od 1994. godine, u Srbiji je obavezno testiranje svake jedinice krvi,prilikom dobrovoljnog davalaštva.
Virusološka dijagnostika nužna je i za dobro praćenje bolesti, ali ona u Srbiji nedostaje.
"Nama u ovom trenutku dosta nedostaju virusološke analize u dokazivanju samog virusa u krvi, to je tzv. PCR dijagnostika, gde mi dokažemo da je virus u krvi prisutan, čak dokažemo koncentraciju virusa u 1 mililitru krvi, što nije bez značaja da li je ta koncentracija 100 hiljada, 100 miliona.ili više milijardi čestica na mililitru krvi. U ovom trenutku PCR nije rutinska dijagnostika u zemlji Srbiji, što svuda u svetu jeste", kaže predsednik Zdravstvenog saveta Srbije Dragan Delić.
Svi oboleli od hroničnog hepatitisa B, ili C se ne leče, već njih oko 30 odsto kod kojih bolest napreduje ka cirozi jetre.
Oboleli u Srbiji tvrde, da postavljeni kriterijumi za dobijanje terapije nisu u interesu pacijenta.
Čak i kada se prisutne milionske kopije virusa u krvi na terapiju se dugo čeka, jer je uslov početno oštećenje jetre.
"Bolest sam otkrila u leto 2007. godine. Postoje kriterijumi po kojima se dobija terapija, koja je inače skupa kada bi se sami lečili, tako da veliki broj ljudi koji znaju da su zaraženi hepatitisom C, čekaju na tu terapiju. Poznato je to da je lečenje efikasnije kada je manji broj kopija virusnih po mililitru krvi i kada je manje oštećenje jetre", kaže Jasminka Nikolić, predsednica Udruženja obolelih – „Hronos".
"Saznao sam da imam hepatitis C 2004. godine. Mislim da sam se zarazio putem tetovaže. Mada je moja bolest značajno uznapredovala, ja u Srbiji još uvek moram da čekam na početak lečenja. To me veoma plaši", kaže oboleli dvadesetšestogodišnjak.
Pacijenti tvrde da se npr. u Republici Srpskoj terapija odobrava svima bez obzira na stadijum bolesti i podsećaju da bolesnik prestaje da bude zarazan za okolinu, kada se virus hepatitisa C eliminiše iz krvi.
U Srbiji se hronični hepatitis C leči kombinovanjem 2 leka, oba o trošku fonda. Rezultati su dobri. Problem je kod hepatitisa B, jer se virus ne može izbaciti iz organizma, ali je nužno da se primiri.
"Potrebno je da njegov stepen razmnožavanja spustimo na takve koncentracije u krvi da taj bolesnik nije zarazan za okolinu i da potpuno usporimo tu bolest. Sedam lekova je registrovano u ovom trenutku u svetu. U Srbiji su dostupna 2 leka od tih 7 i to je veliki problem. Problem je u tome što mi ne koristimo te najefikasnije lekove", navodi Dragan Delić.
Virusima hepatitisa B i C moguće je zaraziti se i tetovažom, pedikirskim uslugama, akupunkturom, stomatološkim ili hirurškim intervencijama, ukoliko instrumenti nisu dobro sterilisani.
Najbolju zaštitu pruža vakcina, koja postoji protiv hepatitisa B. Od 2006 godine, u Srbiji sprovodi obavezna vakcinacija dece, ali je nužno zaštititi i stariju omladinu.
