Izvor: Politika, 04.Maj.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem Srbije jeste višak tolerancije
Mada može izgledati da se potpuno razumemo o čemu govorimo kada govorimo o toleranciji, pokazuje se da tolerancija ima puno svojih lica,tj. značenja. Jedno od značenja jesteono od koga su, po svemu sudeći, pošli istraživači čiji su nam rezultati ovde predočeni. Po tom shvatanju, inače uobičajenom u svakodnevnom govoru, tolerantan je onaj koje spreman da drugačije od sebegleda ako ne sa simpatijama a onda svakako bez antipatije. Netolerancija, s druge strane, označavanegativan stav koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vodi ka diskriminisanju drugih koji se, samo zato što su drugačiji, opažaju kao opasni i štetni.
Predočeni rezultati pokazuju da među našim građanima ima i tolerantnih i netolerantnih, pri čemu su, u svakom od slučajeva o kojima je pitano, netolerantni izgleda u znatnoj manjini. Ni najveći optimisti verovatno ne očekuju da uopšte neće biti onih koji ne žele u svojoj okolini Rome, Albance ili homoseksualce.Da li je, međutim, njihov broj zabrinjavajući ili ne, može se najbolje zaključiti na osnovu komparativnih podataka, poređenjem ili sa ranijim istraživanjima ili sa odgovorima drugih grupa. Pošto takve podatke nemam, moram se uzdržati od te vrste komentara i prepustiti ga istraživačima.
Inače, istraživanjadistance prema drugim narodima, rađena nešto drugačijom metodologijom, pokazuju da je etnička distanca naglo porasla devedesetih godina, dostigla zenit krajem devedesetih,i da, posle kratkotrajnog opadanja u prvim postpetooktobarskim godinama, poslednjih šest-sedamgodina beleži blagi porast. Takva slika jeste zabrinjavajuća, ali treba dodati – ne kao opravdanje već radi boljeg razumevanja – da su podaci u regionu podjednako, ako ne i više zabrinjavajući. Na primer, istraživanja u C. Gori, rađena od 2000. godine upretpetooktobarskoj Jugoslaviji pa do 2007. godine,u već tri godine nezavisnojdržavi 2007. godine, pokazuju konstantan porast etničke distance i, u svim periodima, veću distancu nego u Srbiji. Rastuća distanca, i opet veća nego u Srbiji, konstatovana je i u BiH tokom protekle decenije. Najzad, neprihvatanje drugih je problem i u Evropskoj uniji. Krajem devedesetih čak trećina građana se u istraživanjima javnog mnjenja otvoreno izjašnjavalakao rasisti, a u periodu 2000–2007. zabeležen je znatan porast rasizmom i ksenofobijom motivisanog nasilja širom Evrope.
Moj utisak je da je visoka netolerancija u smislu rasprostranjenog negativnog stava i zatvorenosti prema drugačijima problem u Srbiji koliko i u drugim zemljama u regionu, možda i u Evropi uopšte. Nju, po svemu sudeći, proizvode napeti međudržavni odnosi, a broj ekstremno netolerantnih, sa izrazito negativnom stavovima, čini mi se da je u Srbiji relativno mali.
Tolerancija ima i drugačije značenje: trpljenje nečega što ne odobravamo, dopuštanje nečega što se inače smatra lošim. Ali, zašto bi se tako nešto dopuštalo? Pa, iz uverenja da drugi ima prava da radi i misli šta želi, bez obzira na to koliko se nama to ne sviđalo, sve dok time ne ugrožava tuđa prava. Upravo to vođenje računa o tuđim pravima i vlastitoj nesavršenosti čini ovakvu toleranciju dragocenom vrlinom u društvenom životu. Ali, bez ovakvih razloga, trpeljivost prema lošem je samo prividna tolerancija, u stvari drugo ime za ravnodušnost, kukavičluk ili podanički mentalitet. A koliko je Srbija tolerantna u tom smislu ne vidi se iz odgovora na upitniku, ali se vidi iz nekih drugih pokazatelja dobro poznatih javnosti.
Bezbroj je primera u kojoj meri su građani Srbije spremni da tolerišu nedoslednosti, obmane i sramnu prošlostsvojih političara. Nedavno smo videli koliko je vlast spremna da, u ime naroda, toleriše nivo otrova aflatoksina u mleku – čak deset puta viši nivo nego u drugim evropskim zemljama. Svakodnevno smo svedoci koliki stepen tolerancije sepokazuje prema nasilju na svim nivoima – od medijskih linčeva do nasilja tzv. Navijačai ekstremista. Prisetimo se tolerancije stranaka prema kriminalnoj prošlosti svojih članova, poslovične tolerantnosti Crkve prema skandaloznom ponašanju svojih velikodostojnika, tolerisanja nestručnosti i lažnih diploma...
Ovakva „tolerancija“, najpre od strane vlasti a zatim i tolerancija koju građani pokazuju prema ovoliko tolerantnoj vlasti,predstavlja realnu opasnost po Srbiju, zato što razara temeljne društvene vrednosti i štiti i jača onu za sada još nezabrinjavajuće brojnu grupu ekstremno netolerantnih. Ukratko, naš ozbiljan problem jestetolerancija onoga što se ne sme tolerisati.
sociolog
Dragan Popadić
objavljeno: 04.05.2013
