Izvor: Blic, 25.Jul.2009, 05:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatnu imovinu vode kao državnu
Zvanični podaci o državnoj imovini nisu samo neprecizni nego i potpuno netačni. Ne samo što Vlada Srbije ne zna šta poseduje već to ne znaju ni oni koji su neposredni korisnici poput opština. „Blic" je istraživao na osnovu zvaničnih podataka kako stvari stoje sa 39 reprezentativnih državnih zgrada, a zaključak najbolje opisuje komentar nadležnih u Boru gde se nalazi jedna od njih: „Garantujem da je došlo do neke zabune ili greške."
To je odgovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Stanka Srbinovskog, finansijskog direktora JP za stambene usluge na pitanje o zgradi koja se u zvaničnoj evidenciji o vlasništvu Republike Srbije vodi kao državna i pritom i reprezentativna. Nalazi se u ulici Bobijeva 9/1 i u njoj živi oko stotinak porodica, a ima u privatnog poslovnog prostora. Kao u državnoj evidenciji stoji da na toj adresi ima 121 repzentativni kvadrat. Posle provere utvrdili smo da jedino što odgovara toj kvadraturi jeste najobičniji poslovni prostor sagrađen u sklopu stambene zgrade pre petnaestak godina. Do pre godinu i po tamo su bile prodavnice razne robe, a posle su useljeni privatni bodibilding klub i pekara.
Banja Koviljača
Ništa bolje nije ni u opštini Loznica, koja prema državnoj evidenciji koristi čak 14 repzentativnih objekata u Banji Koviljači. A tamo u opštini ne samo što ne postoji evidencija da uopšte imaju repzentativne objekte već se ni na osnovu katastarske parcele navodnog objekta ne može utvrditi o čemu je reč.
Tako Vladimir Tripković, šef Odeljenja za urbanizam, pretpostavlja da se radi o vilama kojih ima više na teritoriji Banje Koviljače, ali prema uvidu u katastarske planove nije moguće tačno odrediti da li je reč o privatnim stambenim objektima ili vilama koje su predate na upotrebu Hotelsko-turističkom preduzeću "Banja Koviljača”. Odgovor o kojim je objektima reč probali smo da dobijemo u Direkciji za upravljanje i razvoj Banje Koviljače. Ni tamo nema evidencije o reprezentativnim objektima.
Tako ostaje ono što se može naslutiti i videti golim okom. A to je da se u kompleksu parka Banje Koviljače nalazi nekoliko vila koje su u ruiniranom stanju. Među najupadljivijim su vile "Bosna” i "Koviljača” u kojima su do pre nekoliko godine bile smeštene izbeglice. Od kada su iseljeni o objektu niko više ne vodi računa. Pitanje državne imovine svelo se na pretpostavku, a ona u Banji Koviljači glasi; „Neki od četrnaest pomenutih reprezentativnih objekata nalaze u privatnoj svojini a u njima se ljudi bave izdavanjem soba za brojne turiste koji posećuju ovo lečilište".
Idemo dalje, do Svilajnca. Iz te opštine prijavljena je direkciji za imovinu kao reprezentativna zgrada – Trg Stevana Sinđelića. Ova „reprezentativna zgrada" ima prema zvaničnoj evidenciji 14 kvadrata. Šta bi to moglo biti? Načelnica Odeljenja za urbanizam SO Svilajnac Elizabeta Filipović kaže da nema podatak o tome da na tom trgu postoji objekat na spisku reprezentativnih u vlasništvu države. Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu Dragan Minić, koji je zadužen za Svilajnac čak kaže:
- Trg kao trg ne može da bude pod zaštitom, tako da ne znam o čemu se radi. Takođe, nemamo podatak da se na trgu nalazi neki objekat koji je kategorisan.
Ma kako to zvučalo, jedini odgovor koji se nameće je: kao reprentativna zgrada je prijavljen spomenik.
Iako u opštinama niko ne zna o čemu je zapravo reč upravo je neko od nadlženih iz ovih opština sve ove objekte prijavio kao reprezentativne. Jer nema ko drugi, s obzirom da Direkcija za imovinu zavodi ono što joj korisnici proslede.
Tužno saznanje da Srbija zapravo nema 39 reprezentativnih objekata već najviše desetak i to onih u Beogradu i po Vojvodini nije dovoljno. Problemom evidentiranja i korišćenja onoga što država poseduje mora se konačno pozabaviti Vlada.
Javnost podataka
Nemanja Nenadić iz Transparetnost Srbija kaže da bi podaci o državnoj imovini morali da budu javni. To bi bio prvi korak u sređivanju ove materije jer bi se građani koji, na primer žive u objektima koji se vode kao državni, a zapravo su privatni, sami javili da se isprave greške.
- Sledeći korak da ono što stoji u zakonu, a trenutno je mrtvo slovo na papiru počne da se sprovodi. Nije reč samo o evidentiranju državne imovine već i da se traži saglasnost od Direkcije za imovinu da se otuđi, a što se često ne čini, ili se čeka dugo na odgovor. Ali, očigledno je da tu nešto ne funkcioniše – kaže Nenadić.
Takođe, neophodno bi bilo i da postoje sankcije za neodgovorne korisnike – državne institucije. Kao što se kao reprezentativni objekti prijavljuju i oni koji to nisu, trenutno korisnici ne moraju ni prijaviti Direkciji ukoliko je došlo do neke promene u državnoj imovini.
Prvi posetioci u vili „Mir" početkom septembra
Među 39 reprezentativnih objekata države Srbije nalaze se i oni koji zaista zaslužuju da imaju takav status. Jedan od njih je Titova Ovalna kuća, poznata i kao vila „Mir”, koja će primiti prve inostrane diplomate tokom septembra, rekli su nam juče u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa. Ovaj reprezentativni objekat trebalo je da bude u funkciji od februara ove godine, ali su se radovi odužili zbog rebalansa budžeta.
Vlada je u oktobru prošle godine donela odluku da se sva zdanja „zabranjenog grada” (Ovalna kuća, Lovačka kuća i Bilijarnica) ubuduće koriste za „službene, protokolarne i reprezentativne potrebe”. Kao njihovi neposredni korisnici navedeni su predsednik republike, predsednik Narodne skupštine, zatim predsednik, prvi potpredsednik i zamenik predsednika Vlade, kao i ministar spoljnih poslova.
- Radovi na parkovskim površinama ovog nemalog kompleksa od pet hektara se privode kraju, do kraja avgusta biće okončane i sitne intervencije u enterijeru, kao što su molersko-farbarski radovi i dotrajale krovne ploče zbog kojih objekat prokišnjava. Nisu to radovi koji su realno potrebni, već samo najneophodniji - kaže u izjavi za „Blic” Novica Antić, direktor Uprave za zajedničke poslove republičkih organa.
Predstoji još sanacija ograde koja je znatno propala zbog sleganja terena, najavljuje naš sagovornik, a fontane će sačekati bolja vremena. I mada je početna namera bila da Ovalna kuća na Dedinju postane pravi luksuzni rezidencijalni objekat, ni za novi nameštaj neće ove godine biti sredstava.
- Činjenica je da treba znatno menjati enterijer, ali mi trenutno nismo u stanju da to uradimo. Napravićemo samo preraspodelu, iskombinovati postojeći nameštaj kako bi bilo manje šareno. Ili ćemo pozajmiti nešto iz drugih republičkih objekata - objašnjava Antić.
Specijalno i sa ukusom za Tita biran nameštaj odnela je sredinom devedesetih vojska u nepoznatom pravcu. Tada je krenulo prvo preuređenje, kuća je pripremljena za Zorana Lilića, a zatim i Slobodana Miloševića, koji je jedini imao čast da u njoj i živi. Ko je bio i da li je uopšte postojao dizajner enterijera niko ne zna. Prostranstvo i velelepnost zdanja znatno je umanjilo spuštanje plafona i uklanjanje staklenih prizmi kroz koje je svetlost prolazila do prvog sprata.
Vila „Mir” je tako nazvana krajem sedamdesetih, jer je izgrađena na lokaciji koju je Tito izabrao i prema projektu zagrebačkog arhitekte Mirka Kipčića. Ima pet nivoa, blizu 3.800 kvadrata. Tito se u nju nikada nije uselio. m. graf
