Izvor: Blic, 02.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatnik uteruje 39 miliona dolara duga
Privatnik uteruje 39 miliona dolara duga
Pukovnik Svetko Kovač je u ime Službe bezbednosti VJ bio zadužen za prikupljanje dokaza o ubistvu Pavla Bulatovića. Govoreći o detaljima, Kovač je rekao da je na dan ubistva bio na putu, ali da zna da je istragom utvrđeno sledeće: 'Mi nismo obrađivali lice mesta. Znači, uviđaj je izvršilo Treće odeljenje Uprave kriminalističke policije SUP-a Beograd, i oni su nastavili taj deo dalje da obrađuju - razgovor sa osobljem restorana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Rad', razgovor sa gostima, razgovor sa još nekim licima koja su mogla dati podatke itd. U ovom delu, normalno, neke razgovore smo zajednički obrađivali.
Ja sam tada mislio, i sada mislim, i stalno mislim, da niko ne može sam to rešiti, nijedna služba - ni Služba bezbednosti Vojske, ni Državne bezbednosti, ni MUP. Posebno sam smatrao da taj slučaj ne možemo rešiti mi i Treće odeljenje Uprave kriminalističke policije SUP-a Beograd, zato što jednostavno mi nismo ni radili, niti smo bili u prilici da poznajemo te kriminogene strukture... Kroz ovaj rad mi smo insistirali da se pokuša preko Državne bezbednosti, jer moje je mišljenje da su oni morali znati više o tome i imati neke ozbiljnije podatke, jer ministra ne može da ubije svako... Drugo, imamo podatke u vezi samog načina izvršenja - da je to izvršilo jedno lice, mada je bilo raznih podataka, da su pucala dva lica itd, ali nema dileme - pucalo je jedno lice; da je posle izvršenja to lice prešlo preko stadiona 'Rad' i otišlo u pravcu restorana 'Ser Žil', gde ga je čekalo vozilo, koje ga je odvezlo odatle. Mislim da to nismo finalizirali i da je tu ostao neodrađen deo... Kada smo izvršili analizu toga, onda smo došli do podataka da je u zoni ubistva, a zona ubistva je, dakle, posmatranje šireg regiona restorana 'Rad' - imamo mi tačnu granicu gde je to, da vas sada time ne opterećujem - boravilo dosta lica iz Skoletove grupe - 13 lica, iz Ćandine - devet lica, iz Kavajine - tri lica. Kažem, ovi podaci su relativni, zato što se Dvor, gde su oni boravili, nalazi blizu, tako da se može desiti da prebacuje stanica i da ne bude potpuno pouzdano. Ali, to je moglo da koristi i koristi kao jedan od elemenata za ukrštanje ostalih podataka i dovođenje do izvršioca, organizatora, odnosno na kraju do naručioca.
Drugi podatak, sa kojim smo takođe radili, to su otisci. Znači, na gelenderu su nađeni otisci (dlana) - mislim da je to opet karakteristika. One ne bi bile dovoljne za sud, pošto treba da ih ima više, ali mogu biti korisne za naš operativni rad po tom pitanju. Mislim da je tu postojala mogućnost da se još više uradi na tom planu.
* * *
Šešelj: Pukovniče, da sada malo uđemo konkretnije u to, da isključimo poslove sa domaćim društvenim preduzećima. Znači, ostaju nam privatne firme, koje su veliki liferanti za Vojsku i inostrane firme.
Kovač: Jedan od tih poslova, za koje smo smatrali da zaslužuje razjašnjavanje, bio je tzv. ruski dug. Taj posao traje, možda je sam posao završen 1988. godine, a do 1992. godine je realizovan. Ugovor je bio 39 miliona dolara i nešto. Posle toga je, posle svih događaja u Sovjetskom Savezu, raspada itd., bio problem naplate tog duga. U naplati tog ruskog duga su se uključile druge firme, tako da to nikada do kraja nije realizovano, pa je tu oštećen Tehnički remontni zavod 'Sava Kovačević' iz Tivta.
Šešelj: A, koje su se firme uključile? Kovač: Uključila se firma 'Gender', vlasnika Radeta Raičevića. On je pokušao da reši taj dug. To još uvek nije rešeno. Taj posao se još uvek rešava. Mi ne možemo ni ovde da tvrdimo da je to to, da ga dovedemo u vezu sa ovim.
Šešelj: Gde je sedište ove firme?
Kovač: Pa, ima ih nekoliko. Sedište je u Beču, ima ekspozituru u Moskvi i u Beogradu.
Šešelj: A, odakle je Rade Raičević? Kovač: On je iz Crne Gore, iz Berana.
Šešelj: A živi u Beogradu?
Kovač: Iz Berana je.
Šešelj: On je, dakle, uključio...
Kovač: On je pokušao da naplati taj dug. Šešelj: Od 43 miliona?
Kovač: Ne. Ukupni dug je bio 39 miliona dolara, pa je jedan deo plaćen. Ostalo je sporno oko 15 miliona dolara, to što je nenaplaćeno.
Šešelj: A, s kim je u vezi Rade Raičević? S kim je povezan što se tiče tih poslovnih, mafijaških klanova?
Kovač: Njegov motiv da reši problem može biti najbolji. Znači, mi nismo mogli da rešimo problem naplate ruskog duga. Šešelj: Imate li vi tu neka saznanja o njegovoj povezanosti sa kriminalnom sredinom?
Kovač: Ne možemo to reći. To ostaje kao problem koji nije rešen. Jer, mi smo radili sve slučajeve koji nisu rešeni i koji bi se možda mogli dovesti u vezu sa ovim, tako da ima tu mnogo slučajeva.
* * *
Šešelj: Dalje?
Kovač: Drugi posao, to su bile nabavke oružja u toku rata, u toku NATO agresije. Tada je postojala potreba za nabavkom tenkovske, artiljerijske i još neke municije, nekih sredstava koja su bila neophodna, pošto se posle vazduhoplovne očekivala kopnena intervencija. Trebalo je nabaviti određene količine tenkovske i artiljerijske municije. Mislim da je za taj posao bilo zainteresovano nekoliko firmi, što je normalno, jer su to velike količine. Vrednost posla je bila oko jedanaest i nešto miliona dolara. U taj posao je uključeno nekoliko firmi. Među njima je i firma 'Target' i još neke firme. Oko toga ima mnogo detalja koji nisu mnogo bitni. Šešelj: Ko je dobio posao?
Kovač: Dobio je 'Target'. Uglavnom, posao nije realizovan, zato što se nije mogao obezbediti novac.
Šešelj: Ali je dat neki avans?
Kovač: Avans je dat u iznosu od 100.000 dolara i 1.250.000 maraka. Šešelj: I, kad nije vraćen?
Kovač: Vidite šta je tu? To se opet može posmatrati. Mi smo oštećeni, jer smo dali novac, a nije urađen posao. Ovaj čovek je oštećen, jer je planirao da će zaraditi, a nije zaradio, ima izgubljenu dobit, posao nije realizovan. Bojim se da će i ovaj posao doći pred sud. Ne znam ko će i kako tu proći?
* * *
Šešelj: Koja je sledeća firma na koju nam ukazujete?
Kovač: Sledeće nabavke su nabavke lekova i medicinske opreme za VMA. Šešelj: Ko je to nabavljao?
Kovač: Bilo je nekoliko firmi koje su to odrađivale. Sada je naša inspekcija vršila kontrolu na VMA. Oni su podneli krivičnu prijavu protiv jedne firme, jer smatraju da je Vojska oštećena u tom poslu.
Šešelj: Koja je to firma?
Kovač: To je firma 'Interkop'. Šešelj: Ko je vlasnik?
Kovač: Vlasnik je Perica Petrović.
Šešelj: Gde je sedište firme?
Kovač: Sedište je ovde u Beogradu.
Šešelj: Odakle je vlasnik? Kovač: Vlasnik je iz Crne Gore.
Šešelj: A, živi u Beogradu?
Kovač: Da, u Beogradu. Inspekcija koja je vršila kontrolu poslovanja na VMA i savezni devizni inspektor utvrdili su da je posao urađen na štetu Vojske.
Šešelj: Koliki je iznos tog posla?
Kovač: Oko osam miliona dolara. Šešelj: Za koliko se sumnja da je oštećena Vojska?
Kovač: Mislim za oko milion i po dolara. Devizni inspektor je podneo prijavu.
Šešelj: Ko je potpisao ugovor o nabavci?
Kovač: Ispred firme?
Šešelj: Ne interesuje me ko je ispred firme, nego ispred Vojske? Kovač: Ispred Vojske neko sa VMA - čovek koji je zadužen za te poslove.
Šešelj: Nije preko Ministarstva, nego direktno sa VMA?
Kovač: Da, da, ali je moralo isto Ministarstvo da obezbedi sredstva za to. Taj posao je započet 1999/2000, pa je tek posle završen, znači, negde od maja 2000. godine, a inspekcija je bila 2001. godine. Devizni inspektor je podneo krivičnu prijavu okružnom tužiocu u Beogradu, tako da je i taj slučaj na sudu. Zavisno od tog raspleta i to će se rešiti.
Šešelj: Kad je ovaj posao sklapan, koji su bile još zainteresovane firme?
Kovač: Bilo je nekoliko firmi. Šešelj: Da li znate neku?
Svetko Kovač: Mislim da su bile firme koje su međusobno povezane: 'Metanbiro', 'Interkop', 'AD trejd'. Bilo je nekoliko firmi.
Šešelj: Međusobno su povezane?
Kovač: Prilično.
Šešelj: A odvojeno su konkurisale za posao? Šta je to značilo? To je značilo da glume konkurenciju?
Kovač: To se često dešava. Javi se nekoliko firmi, one su dogovore ko će kome da da posao i pojavljuju se.
Šešelj: Onda one još više naduvaju svoje cene da bi ponuda izgledala najpovoljnija?
Kovač: To se radi i kod drugih. Ja govorim sa aspekta koliko to može biti interesantno za ovaj naš deo koji nas interesuje. * * *
Šešelj: Ko je najverovatniji 'pucač'?
Kovač: Imamo nekoliko tih.
Šešelj: Na koga se sumnja najviše?
Kovač: Najviše podataka koje smo mi dobijali ukazuju da je u pitanju Ivan Delić. Neki čak tvrde da je 100 odsto on. Međutim, mi ne možemo tako reći. Znači, njega smo imali u procenama i radili smo u tom pravcu. Međutim, mi nemamo te podatke i ne možemo da kažemo da je on. * * *
Kovač: Postoji još jedan lik na koga je bilo dosta ukazivano - Željko Bošković Vuk.
Šešelj: Odakle je on?
Kovač: On je rodom iz Foče.
Šešelj: Gde živi? Kovač: Živeo je u Crnoj Gori. Dole je isto bio sa ovima.
Šešelj: Herceg Novi - Budva?
Kovač: Uglavnom je bio u Podgorici. Podgorica mu je bila najstalnije mesto boravka. Koliko ja znam, trenutno je u Banjaluci. Isto tako, zbog nekih ubistava u Crnoj Gori morao je da se skloni iz Crne Gore.
Šešelj: Kakva je uloga Todora Gardaševića? Da li ste čuli za njega?
Kovač: U odnosu na ovaj slučaj, nemam nešto konkretno, ali ima isto neka druga ubistva. Šešelj: Blizak je Andriji Draškoviću? On je ubijen u Beogradu?
Kovač: Nemam ništa za njega u odnosu na ovaj slučaj, da je nešto direktno.
Šešelj: Pukovniče, imamo li još ljudi za koje se sumnja da bi mogli biti neposredni počinioci?
Kovač: Tu smo imali Mirka Tomića Bosanca. On je ubijen. Šešelj: Malo posle?
Kovač: Ubijen je 11. februara. Imamo još neke ljude koji nemaju toliko veliki značaj kao ovi. Nemamo toliko podataka, ali ih ne možemo isključiti. Znači, svi ljude koje smo našli, koji su 'pucači' i koriste automatsku pušku, a bili su u zoni, smatramo da mogu biti interesantni.
Šešelj: S kim je bio blizak Mirko Tomić Bosanac?
Kovač: On je bio, koliko ja znam, prilično nestabilna osoba. Bio je sa svakim.
Šešelj: Najduže je bio sa Ćandom? (Jeste). Ćanda i Skole Uskoković? Kovač: On je uglavnom izvršavao te zadatke. Verovatno je zbog toga i bio tu, zbog toga što je odradio nešto.
Šešelj: Da se zamaže trag? Ti ostali nam nisu naročito bitni?
Kovač: Mislim da nisu bitni. Za mene jesu.
Šešelj: Ko su ti? Kovač: To su Vlada Japanac, Željko Crnogorac...
Šešelj: Ko je Željko Crnogorac? Kako mu je pravo ime?
Kovač: Mislim da se zove Željko Mihajlović Crnogorac.
Šešelj: I, ko još?
Kovač: To su ti. Šešelj: Pukovniče, da vidimo kakva je veza bila između ministra Pavla Bulatovića i Željka Ražnatovića Arkana? Da li su se viđali, družili?
Kovač: Ne.
Šešelj: Nisu bilo ni u kakvoj vezi?
Kovač: Mislim da nisu.
* * *
Šešelj: Znači, 'Interkom'. Da li je to (potpisivanje ugovora) Pavle Bulatović odbio?
Kovač: Vidite, 5. februara, u Moroviću, neko od generala je dobio čin, častio je povodom dobijanja čina, mislim da je to bio Kodžopeljić, mada to i nije mnogo bitno za ovo, bili su prisutni i ljudi iz Ministarstva. Tada je general Krgović zamolio ministara da nešto razgovaraju, vezano za posao. Pošto je bila sasvim druga atmosfera, nije bila atmosfera za poslovne razgovore, a, koliko znam, bez obzira što neki ljudi pričaju, pokojni Pavle u kafani nikada nije vodio ozbiljnije razgovore, niti je ikada ikome u kafani nešto obećao... Mislim da je tada Krgović pokušao da razgovora oko nekog problema sa pokojnim Pavlom, ali mu je on rekao: 'Nemoj, dođi sutra u ‘Rad’, pa da razgovaramo'. Mislim da je on bio u restoranu 'Rad'. Dakle, to je bila nedelja, 6. februar. Razgovor je bio oko nabavke ovih lekova, da se obezbede sredstva za nabavku ovih lekova.
Šešelj: Na kojoj funkciji je bio Krgović?
Kovač: On je tada bio načelnik Sanitetske uprave.
Šešelj: Na kojoj funkciji je sada?
Kovač: Bio je načelnik VMA, a sada je u penziji.
Jovašević: Da li je on potpisao taj ugovor za osam miliona dolara u vezi s tim lekovima?
Kovač: Nisam siguran da li je on potpisao. Ne znam to. Šešelj: Vi ste sigurni da je Pavle Bulatović bio protiv tog ugovora? Kovač: Ne da je bio protiv, već je postojao problem obezbeđenja sredstava. Nikada nije rekao da se nešto kupi i da nema problema. Prvo je gledao da li će Vlada da odobri sredstva za to i da li se mogu naći sredstva za nabavku. Šešelj: Čim je došao novi ministar taj ugovor je sklopljen!? Kovač: Nije baš odmah. Posle toga je išla procedura. Ne bih hteo da shvatite da ja naglašavam da je to direktno vezano, jer me je gospodin to pitao. Šešelj: Ne shvatamo vas tako. Mi ispitujemo sve moguće elemente. Kovač: Nije odmah sklopljen taj ugovor, baš 10. februara. Nastaviće se
Simeunović vodio istragu
Šešelj: Koji je istražni sudija vodio istragu? Kovač: Počeo je da vodi Simeunović, ovaj što se posle utopio.
Šešelj: On je vodio istragu. A posle njega?
Kovač: Ne znam ko je posle. Mi kontaktiramo sa vojnim tužiocem, a MUP sa civilnim. Nisam ja siguran.
Šešelj: Da li ste vi kontaktirali sa ovim Simeunovićem?
Kovač: Ja sam kontaktirao samo sa vojnim tužiocem i sa vojnim istražnim sudijom.
Kovač: Vojni tužilac je Nikola Petković, koji je nama dostavio zahtev. Mi sa njim komuniciramo.
Šešelj: A vojni istražni sudija?
Kovač: Ja mislim da su i oni nešto menjali. Mi sa tužiocem komuniciramo, i ta relacija sa Nikolom Petkovićem, tužiocem, koji je nama i dostavio zahtev i s kojim mi komuniciramo oko ovog slučaja.
.jpg)
