Izvor: Politika, 06.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatnici protiv novih propisa
U svim zemljama pacijenti biraju gde će da se leče, samo kod nas to nije slučaj, kaže profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara
Većina lekara zaposlenih u privatnom i državnom zdravstvenom sektoru ne smatra da će zakon po kojem će od 11. decembra morati da se odluče za rad u jednoj ili drugoj službi, ili da pak podele radno vreme, doneti pozitivne promene. Mišljenje medicinara sa kojima su novinari našeg lista razgovarali jeste da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će na gubitku biti pacijenti, a da, kako je najavljivano, neće doći do oslobađanja radnih mesta i zapošljavanja velikog broja mladih lekara.
Profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara, objašnjava da je ovde glavno pitanje da li će novim propisom pacijenti moći da dobiju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. On kaže da za privatne lekare nisu prioritetna pitanja da li će klinike da „rentiraju” državne doktore i hoće li neko da ima koju „tezgu” više, već da treba uspostaviti poštenu tržišnu utakmicu kako bi pacijent mogao da bira gde će da se leči i troši novac od svog osiguranja.
Dr Hadži-Tanović kaže da se privatnici s pravom pitaju zašto se njima ne dozvoli da, u interesu pacijenata, dopunski rade u državnim ustanovama.
– U svim zemljama pacijenti biraju gde će da se leče, samo kod nas to nije slučaj. Neka se postave standardi i pravila igre za sve, jer treba dati šansu Ministarstvu da primeni evropske standarde. Ali, isto tako, treba bolesnicima omogućiti dobru zdravstvenu zaštitu i da ne čekaju red za preglede – rekao je dr Hadži-Tanović.
On smatra da takođe niko ne može da zabrani doktorima pravo da konsultuju jedni druge, jer u postavljanju nekih dijagnoza moraju da učestvuju medicinari iz više kuća.
Dr Draško Karađinović, član Radne grupa privatnih lekara i stomatologa za reformu zdravstva Južnobačkog okruga, ističe da je ostavljanje mogućnosti da državni lekar radi privatno u državnoj ustanovi ili u privatnom sektoru očigledan konflikt interesa.
– Liste čekanja su duge za slučajeve koji nisu hitni i do pregleda prođu i meseci. Međutim, ako pacijent želi da plati, lekar može sve pretrage da obavi već isto popodne, u istoj ordinaciji, koja posle redovnog radnog vremena postaje mesto njegove privatne prakse.Te takozvane večernje klinike pokazuju da postoje neiskorišćeni kapaciteti za lečenje osiguranika – smatra Karađinović, naglašavajući da je nedopustivo da državne ustanove koriste bolnice za lične interese.
On upozorava da dvojni rad državnog lekara ima brojne negativne efekte, poput smanjene produktivnosti, jer iskustvo govori da što je niža produktivnost u državnom sektoru, to je masovnije regrutovanje pacijenata za privatne aranžmane.
– Mogućnost dvojnog rada ugrožava kvalitet usluga i narušava etičnost profesije. Brojni primeri s tragičnim posledicama pokazuju da zaposleni lekari određene intervencije rade pacijentima koje „prevlače” iz opremljenih državnih bolnica u neogovarajuće privatne ustanove zbog veće zarade – rekao je Karađinović.
Profesor dr Vojkan Stanić, predsednik Srpskog lekarskog društva, kaže da privatni lekari nisu zadovoljni ponuđenom novom organizacijom dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama i da su izrazili želju da se preko SLD-a organizuje sastanak na kojem bi moglo da se dođe do nekih korisnih zaključaka.
– Mislim da ponuđeno rešenje problema nije prava stvar, jer se to i ne može nazvati reformom. Nemam informacije i argumente zbog čega su nadležni odlučili da donesu takvo rešenje, a žao mi je što nisu kontaktirali naše strukovno udruženje da nas pitaju za mišljenje – istakao je dr Stanić.
Dr Nevenka Dimitrijević, portparol Sindikata lekara i farmaceuta, kaže da je ovde reč o velikoj nepoznanici za lekare u Srbiji, jer im još niko nije saopštio za šta konkretno treba da se odluče.
– Pitanje je i kako će sada da rade oni lekari koji primaju dve plate, jer rade i u bolnicama i na Medicinskom fakultetu? Mislim da van radnog vremena treba da imamo pravo da obavljamo dodatni posao koji želimo. Neka nadležni kažu da li dozvoljavaju da, recimo, prodajemo pljeskavice u kiosku, ili će zabrana samo da važi za dodatni rad u privatnoj praksi – naglasila je dr Dimitrijević.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 07/08/2008]
