Izvor: Politika, 17.Nov.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privatne vojske sa 47.000 cevi

Fizičko-tehničkim obezbeđivanjem i detektivskom delatnošću u Srbiji se bavi 3.800 privatnih agencija, a ova oblast nije pravno regulisana

Agencije za fizičko-tehnička obezbeđenja, posle Vojske i policije, treća su oružana sila u Srbiji. Nezvanična istraživanja pokazala su da ih ima oko 3.800, sa oko 50.000 zaposlenih i oko 47.000 lakog naoružanja, 15.000 pancira i stotinama (polu)blindiranih vozila i visokosofisticiranom audio i video tehnikom. Osnivanje i rad ovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << firmi još ne prati odgovarajuća zakonska regulativa, čime smo ne samo na začelju zemalja u okruženju, već ozbiljno ugrožavamo i vitalne nacionalne interese.

Ovo je poruka s prvog Međunarodnog naučnog skupa pod nazivom „Privatna bezbednost – stanje i perspektive”, koji je uoči vikenda organizovao Fakultet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu. Pored domaćih stručnjaka iz oblasti bezbednosti, kriminologije i prava, u radu savetovanja učestvovali su i predstavnici Makedonije, Republike Srpske, Danske i SAD, koji su govorili o specifičnim iskustvima ovih zemalja.

– Da bi se otvorila agencija za FTO u Srbiji potrebno je imati osnivački kapital, kancelariju, telefon i jednog zaposlenog, kao i odobrenje za nabavku oružja koje izdaje MUP. Ovakva procedura bitno olakšava da vlasnici firmi postaju nekompetentni i nestručni ljudi, čiji se raspon kreće od kriminogenih, polukriminogenih do onih iz sfere politike, što ukazuje i na eventualnu spregu s pojedinim političkim partijama u dobijanju najprofitabilnijih poslova – kaže direktor Akademije za diplomatiju i bezbednost prof. dr Andreja Savić, nekadašnji načelnik BIA.

Prema njegovim rečima, MUP Srbije je 2007. godine izdao FTO preduzećima dozvole za 20.000 komada oružja. Iako zapošljava na desetine hiljada radnika, sektor privatne bezbednosti državi prijavljuje beznačajan prihod. Oko dve trećine angažovanih, najčešće penzionisanih pripadnika MUP-a i Vojske, radi neprijavljeno, a normativnim regulisanjem ovog pitanja otvorila bi se nova radna mesta i u državni budžet slilo po raznim osnovama od šest do osam milijardi dinara na godišnjem nivou.

– U mnoštvu agencija pojavljuju se i one za koje postoje indicije da nezakonito koriste sredstva elektronskog nadzora i praćenja ljudi, a da ne snose nikakve zakonske posledice. Takođe, u poslednje vreme uočava se vrlo zabrinjavajuća pojava po nacionalnu bezbednost države: ulazak uglavnom neidentifikovanog stranog kapitala, koji kupovinom postaje većinski vlasnik domaćih privatnih agencija, čime se dobijaju optimalne mogućnosti za obaveštajne delatnosti stranih službi – ističe Savić.

Doktor Zdravko Skakavac, profesor na Fakultetu za pravne i poslovne studije, kaže da je Srbija jedina bivša jugoslovenska republika koja nije zakonski regulisala oblast fizičko-tehničkih obezbeđenja i detektivsku delatnost, iako je u prethodnom periodu bilo određenih pokušaja. Pravni vakuum postoji još od 1993. godine kada je ukinut Zakon o sistemu društvene samozaštite, a ovi poslovi danas se obavljaju tako što se koristi zakonska regulativa pre devedesetih godina i raspada SFRJ, ili na osnovu zakona koji regulišu oblast poslovanja privrednih subjekata.

– Predlog zakona o fizičko-tehničkom obezbeđivanju iz 2002. godine bio je u postupku donošenja, ali nije realizovan. Najnovija saznanja kazuju da je početkom oktobra ove godine u Privrednoj komori Srbije usaglašen novi Predlog zakona o privatnom obezbeđivanju, ali je neizvesno kako će se sve odvijati. U praksi, međutim, situacija je nepromenjena. I dalje se registruju nove agencije, koje se poslovima privatne bezbednosti bave u uslovima potpune pravne praznine, što proizvodi brojne neželjene posledice i probleme – naglašava dr Skakavac.

Njegov kolega dr Slobodan Marković ističe da je u uslovima novih klasnih podela u Srbiji privatna bezbednost privilegija ekonomski moćne manjine, dok potrebe siromašne većine ostaju u sferi finansijski nemoćne države. Takva dihotomija novog stanja dovodi u pitanje bezbednost većine i vrednost državljanstva kao hipotetičkog ugovora građanina s državom, koji od nje očekuje rešenja za svoju sigurnost.

Miroljub Mijušković

[objavljeno: 17/11/2008]

Nastavak na Politika...