Izvor: Glas javnosti, 05.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizacija tera Srbe sa Kosmeta
BEOGRAD - Jedan od osnovnih ciljeva ove, a i prethodnih vlada Srbije bilo je očuvanje državnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, za šta se kao imperativ stalno ističe ostanak srpskog stanovništva u južnoj pokrajini, jer bez naših građana nema ni teritorije. Ali, kada je reč o praktičnoj primeni ovog stava, naročito u oblasti ekonomije, država često zaboravlja na potrebu da zadrži Srbe na Kosovu, što se najbolje vidi prilikom privatizacije preduzeća koja imaju imovinu i na teritoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << KiM.
Muke „Jugoprevoza“
Primenjujući isti aršin za ovakve firme, kao i za one koje posluju samo na teritoriji uže Srbije, država omogućava novim vlasnicima da odmah po preuzimanju preduzeća premeste pogone sa Kosmeta na područje severno od administrativne granice i da time primoraju radnike ili na iseljavanje iz južne pokrajine ili na gubitak posla.
Poslednji takav primer je firma „Jugoprevoz“, čiji radnici iz jedinice u Leposaviću odbijaju da prihvate novog vlasnika i insistiraju da ostanu u državnom vlasništvu sve do rešenja statusa Kosova. Prema njihovim tvrdnjama, firma „Kavim-Jedinstvo“, koja je nedavno kupila „Jugoprevoz“ planira da zatvori ispostavu u Leposaviću i da 150 radnika premesti u Rašku, čime se efektivno podstiče iseljavanje stanovništva i podriva državna politika prema Kosovu.
U Agenciji za privatizaciju kažu da su se nezadovoljni radnici dopisom žalili Agenciji tek pošto je prodaja završena, a ne pre, ali da ne postoji nikakav zvanični zahtev predstavnika zaposlenih, odnosno sindikata. Osim toga, Agenciji se žalio i kupac, pošto mu radnici nisu dozvolili da uđe u posed u Leposaviću i da postavi novo rukovodstvo. Zbog svega toga u ovom preduzeću će za desetak dana biti obavljena kontrola, ali kako kažu, prema dosadašnjim izveštajima, kupac nije prekršio nijednu ugovornu obavezu.
Zanimljivo je, međutim, da ugovori o privatizaciji firmi koje posluju i na Kosovu, po pravilu ne predviđaju nikakvu obavezu kupca da zadrži radnike ili proizvodnju na teritoriji južne pokrajine, već se ugovaraju samo standardne obaveze kao što su investicioni i socijalni program.
Šta je alternativa
Koren ovog problema, naravno nije u samoj Agenciji za privatizaciju, koja je isključivo operativni organ, već u resornom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Vladi Srbije, koji Agenciji nisu naložili da pri privatizaciji kosovskih firmi postupa tako da zaštiti političke interese Srbije.
Jedno od nezvaničnih objašnjenja za ovakav stav je da bi se Srbija praktično odrekla vlasništva nad imovinom na Kosovu, ako bi iz privatizacije izuzela delove firmi koji se tamo nalaze. Pitanje je, međutim, da li je iseljavanje Srba bolja alternativa.
Ovo izgleda kao da je nasa vlast iz Beograda svesna neminovnosti napustanja-gubitka Kosova i sada koristi ekonomske sankcije da njima istera Srbe sa Kosova!!!
Neverovatno !!
Privatizacija je bolno, surovo i neumoljivo a ako se tome dodaju malverzacije, korupcija i mafijaski poslovi karakteristicni za Balkan onda to i dalje produbluje ovu problematiku. Prodaja komapnija i preduzeca u bezcenje, nepostovanje ugovora od strane kupaca i druge malverzacije ostavili su radnike na ulici, pez posla, bez plata e bez perspektive. To nije slucaj samo na Ksoovu, to se desava u svim zemljama regije. Bez posla ne ostaju samo kosovski Srbi isto se desava i Albancima ali Srbi imaje vecu srecu jer imaju gde da odu a nezaposleni Albanci ne zanju gde ce, u Albaniji isto nema posla, u zapadnim zemljama ne moze se bez vize, penzije nema. Ipak mislim da su Srbi u boljoj poziciji kad mogu da idu u Srbiju mada i u Srbiji nije nista bolje.
.jpg)
