Izvor: B92, 21.Apr.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritvor često bez razloga
Beograd -- Često određivanje pritvora bez valjanih razloga uticalo je na povećanje zahteva za naknadu štete zbog lišavanja slobode, ocenjuje Centar za mir i razvoj demokratije.
Predstavljajući istraživanja koja su objavljena u studiji "Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude" na istoimenoj debati, autori su ukazali da je komisija Ministarstva pravde od početka 2002. do kraja 2006. godine primila 3.450 zahteva za poravnanje van sudskog spora.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Profesorka prava Nataša Mrvić-Petrović kazala je da je "pravi bum" nastao tokom 2005. godine, jer su tada pred komisiju dospeli predmeti neosnovang lišavanja slobode vezani za policijsku akciju "Sablja", tokom koje je policija, kako je rekla, "komotno koristila ovlašćenje određivanja pritvora".
Policijska akcija "Sablja" sprovedena je posle ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. godine, ali komisija nije radila u periodu od novembra 2002. do maja 2004. godine, pa su se zahtevi nagomilali.
Nataša Mrvić-Petrović je navela da je istraživanjem Centra za mir bilo obuhvaćeno 670 predmeta, od kojih je polovina pozitivno rešena.
"Što se tiče strukture krivičnih dela zbog kojih su oštećeni bili neosnovano lišeni slobode, preovlađuju lišenja zbog optužbe za izvršena krivična dela protiv imovine (36 odsto). To su teške, krađe, razbojništva, prevare...", objasnila je ona.
Slede krivična dela protiv zloupotrebe službenog položaja i privrede (23 odsto), krivična dela nasilja, poput silovanja i ubistava (14 odsto) i zloupotreba droga (11 odsto), navela je ona. Dodala je da na ostala krivična dela otpada 16 odsto zahteva.
Kada je reč o naknadi štete, ona iznosi oko 3.000 dinara po danu koji je pritvorena osoba provela u zatvoru.
Sudija Vrhovnog suda Srbije Sretko Janković mišljenja je da se u Srbiji pritvor primenjuje "više nego što je potrebno". "Ako se pritvor primenjuje u velikoj meri, veća je mogućnost da se primeni naknada štete za lišavanje slobode", kazao je Janković.
Dodao je da se u nekim slučajevima pritvor određuje po automatizmu, ali se ne daju adekvatni razlozi za njegovo određivanje i produžetak.
Janković je naveo primer iz lične prakse, kada su zbog lišavanja slobode osumnjičeni za tešku krađu i ubistvo, koji su zapravo bili nevini, proveli u zatvoru nekoliko meseci.
"Pritvor je bio neosnovan. Razlog je bio pogrešno prepoznavanje lica u pretkrivičnom postupku", objasnio je Janković. On je dodao da je širenje jemstva u pretkrivičnom postupku jedan od načina da se smanji broj pritvora, odnosno neosnovanog lišenja slobode.
Održavanje okruglog stola pomogla je Kanadska agencija za međunarodni razvoj (CIDA).
