Izvor: B92, 11.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisluškivanje u Srbiji
Beograd -- Izjava Dušana Mihajlovića na odboru za bezbednost Skupštine Srbije prošle nedelje da strane obaveštajne službe haraju zemljom i da ovde svako može da nabavi opremu za prisluškivanje, navela nas je da istražimo kakvo je stanje stvari u Srbiji. Analitičar nedeljnika "Vreme", Miloš Vasić, za B92 kaže da se presretanje mobilnih i fisknih telefonskih razgovora i e-mailova radi preko provajdera na centralnim kompjuterima: "U slučaju digitalnih telefonskih centrala, stvar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je još jednostavnija, zato sto nema potrebe za mehaničkom intervencijom, dakle prevezivanjem raznih žica. To se radi jednostavno, ukuca se programska komanda kojom se svi razgovori određenog broja skreću još i na neki drugi određeni broj i to sve na kraju krajeva završava na nekom magnetofonu nagra ili uher u nečijem podrumu."
B92: Da li je moguće hvatanje pomoću ključne reči?
Vasić: "Pitanje je samo koliko data država ima para. Ali ta je tehnologija komplikovana i veoma skupa i zahteva velike kompjuterske kapacitete."
Na pitanje gde se mogu nabaviti jeftini prislušni uređaji, advokat Boža Prelević, za B92 kaže: "Pa postoje zemlje kao što je Izrael koje recimo već za $700 možete da dobijete uređaj koji može da sluša mobilni telefon."
B92: Ko bi u Srbiji mogao da poseduje te centre?
Prelević: "Bilo je indicija da su i neke kriminalne grupe imale te slabije prislušne centre i da su imale mogućnost da slušaju telefone. Naravno da se telefoni mogu slušati i kod telefonskih operatera, a ne samo kod bezbednosno informativne agencije, prema tome to je postavljanje pitanja obezbeđenja i telekoma, odnosno mobtela itd."
Vrednost snimljenih razgovora često je precenjena, kaže Miloš Vasić: "Šta ćete vi raditi sa time što vam je neko doneo magnetofonsku traku na kojoj Beba Popović grdi Voju Koštunicu? To će možda da razveseli Voju Koštunicu, ali od toga država, pravosuđe i borba protiv kriminala neće imati nikakve koristi."
Boža Prelević kaže da su važne poruke koje političari šalju bezbednosnim službama, šta oni u stvari od njih hoće, i na koji način se može napredovati: "Ako se napreduje na osnovu dostavljenih informacija, onda smo mi u velikom problemu. Onda će svi da se takmiče kome će ko da dostavi informacije. Na kraju i informacija o Janjuševiću i Kolesaru je krenula iz bezbednosne službe. Ne iz bezbednosne agencije, već iz ministarstva unutrašnjih poslova. Znači to su potpuno nedozvoljene radnje."
Na pitanje koliki je broj legalno prisluškivanih, Zoran Dragišić iz Fakulteta za civilnu odbranu za B92 kaže: "To je nekolicina ljudi. Taj broj ne prelazi više od deset."
