Izvor: Objava, 19.Sep.2018, 11:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prisluškivanje i prisluškivači - znatiželja ili navika?

Jeste li nekada prisluškivali razgovor ljudi u kafiću? Naravno, ne mislimo da li su u upotrebi bili prisluškivači nego da li vam se desilo da slučajno čujete o čemu nekoliko ljudi za susednim stolom razgovara. A da li ste slučajno u autobusu slušali raspravu preko telefona momka i njegove partnerke? Svima se to bar jednom desilo iako to nismo želeli. Nekako smo svi bili u prilici da čujemo šta neko drugi priča iako nas to ne zanima, a često ako se situacija podudari sa našim životom onda se čak i udubimo u razgovor.

Međutim, češće prisluškivanje postane navika nego što je svesni izbor nekoga, ali znamo kada se profesionalni prisluškivači angažuju. Jeste li se nekada zapitali od kada datira prisluškivanje?

Jedna naučna studija pokazala je da deca od malena pokazuju zainteresovanost za prisluškivanje. Takođe, studija je pokazala da ljudi u mozgu imaju mehanizme koji su tako dizajnirani da izvlače zaključke iz delimičnih informacija koje čujemo i vidimo. Istraživanje je pokazalo da se navika za prisluškivanjem sa godinama sve više razvija i da ljudi ne mogu lako da se otrgnu od nje.

Onda ne čudi kada neko želi da sazna o tuđem životu mnogo više, posebno ako je reč o partnerima ili o poslodavcu i zaposlenima. Doduše, posebna priča su profesionalni prisluškivači.
Zašto čovek ima naviku da prisluškuje?
Živimo u izuzetno komplikovanom svetu, u društvu u kom mnogi ljudi žele da se takmiče međusobno. Kada su ljudi prevazišli falsifikovanje, došlo se do praćenja. Prvo su se ljudi pratili fizički kako bi im se ušlo u trag, zatim su počeli da se prate razgovori, a glavnu ulogu u tome imaju prisluškivači.

A gde je prisluškivanje, tu je i informacija. Upravo se zbog informacija sve prati i posmatra. Ljudi kroz razgovor razmenjuju raznovrsne informacije, ali često se kroz razgovor ne može saznati baš sve ono što nas zanima. Jednostavno neke stvari nije primereno pitati i onda smišljamo načine kako da najbezbolnije saznamo ono što nas kopka.
Nastanak prisluškivača
U 15. veku u Engleskoj započelo se sa prisluškivanjem i prijavljivanjem svega neželjenog što bi prisluškivači čuli. Kasnije dolazi do razvijanja zakonodavstva pomoću kojeg se regulisalo praćenje ljudi, a danas u doba savremenih tehnologija posebna pažnja se posvećuje sajber napadima i kako ih sprečiti, kao i ometanju razgovora ili njegovom prisluškivanju. Danas su tehnologije sofisticirane, pa su prisluškivači malih dimenzija i niko ih ne primećuje.
Budite oprezni, prisluškivači mogu biti svuda
Dobro je poznato da poslodavci najčešće prate svaki korak svojih zaposlenih, pri čemu se posebno zakonom regulišu oblasti i prostorije u kojima osoba može da bude pod video nadzorom. Svako kršenje privatnosti trebalo bi da bude sankcionisano, ali ne zaboravite da su uređaji na kojima radite u vlasništvu kompanije i samim tim poslodavac ima pravo da prati svaki klik ili pokret. Zato nemojte mešati privatno i poslovno, nemojte imati privatne prepiske na poslovnom moblinom, jer nikad se ne zna ko taj telefon kontroliše. Važno je obratiti pažnju na poslovne mejlove, jer se poslovni mejlovi prate, a svaka privatna konverzacija na poslovnom mejlu može i te kako da dovede u pitanje status koji imate. Budite mudri i obazrivi!