Izvor: S media, 11.Jun.2010, 21:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisilno vraćanje Roma na kosovska đubrišta
Romi sa Kosova koji su izbegli u Nemačku već godinama strahuju od prisilnog vraćanja na Kosovo. Tamo, tvrde oni, nemaju elementarne uslove, izloženi su pretnjama i prinuđeni da prodaju kuće u bescenje.
Nove razloge za zabrinutost stvorio je Sporazum koji su 14. aprila u Berlinu potpisali nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer i njegov kosovski kolega Bajram Redžepi. Otada pa do danas mnogi Romi, Aškalije i Egipćani su vraćeni na Kosovo, ali ta sudbina >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << čeka još najmanje 10.000 ljudi. Oni to žele da spreče po svaku cenu, jer kažu da na Kosovu nemaju uslove za dostojan život. U tome ih podržavaju predstavnici humanitarnih organizacija.
Romi su kao manjina na Kosovu neželjeni svatovi. Oni su na meti napada kao i psihičkog i materijalnog pritiska koji njihov normalan život čini nemogućim. Folker Marija Higel iz Društva za podršku azilantima već godinama ukazuje da proterivanje Roma na Kosovo znači direktno dovođenje tih ljudi u opasnost: „Planirana kao i već sprovedena proterivanja su nepodnošljiva. Sudbina koja očekuje Roma na Kosovu je vegetiranje na ivici đubrišta, i život bez ikakve perspektive. Znajući to, ova proterivanja smatram neodgovornim“, kaže Higel.
Nemačke vlasti tvrde da je situacija za Rome, Aškalije i Egipćane na Kosovu sada bezbedna. Ta tvrdnja se temelji na izveštaju posebne komisije koja obilazi Kosovo u pratnji samih Roma. „Takvi izveštaji pružaju ulepšanu sliku stanja“, kaže Muharem Selimi, predsednik Udruženja Roma Kosovske Mitrovice sa područja Dortmunda: „Iz naših izvora znamo da Romi koje kontaktiraju predstavnici Komisije nisu pravi pripadnici romske manjine – što je jasno pre svega na osnovu jezika kojim se služe.“
Selimi prenosi da su priče o bezbednoj sudbini romskih povratnika samo iluzija, te da ima pouzdane informacije o tome da su mnogi Romi koji su u Kosovskoj Mirtrovici posedovali nekretnine bili prinuđeni da ih prodaju – u bescenje: „Svoje kuće Romi preprodaju Albancima, 50-60 kvadratnih metara za dve do dve i po hiljade evra. Albanci tako blokiraju te kuće, i ne žive u njima neko vreme. To zna i opština, i grad Mitrovica. Na Rome se vrši pritisak da prodaju kuće po tako niskoj ceni, iza svake ponude za kupovinom krije se pretnja, i ljudi se u strahu odriču kuća.“
U Ministarstvu unutrašnjih poslova Nemačke kažu da sporazum potpisan u aprilu predstavlja samo potvrdu prakse koja se sprovodi već godinama. Ali, ta praksa je za Folkera Mariju Higela neodrživa i iz drugih razloga, među kojima je i „nemačka odgovornost za romski narod. Bilo da su u pitanju nacistički progoni, ili rat na Kosovu, moralo je biti jasno kakve će to imati unutrašnjepolitičke posledice po Rome. Mi se zalažemo za permanentnu dozvolu boravka za Rome u Nemačkoj, ali i za slično rešenje u okviru čitave Evropske unije“, kaže Higel, koji smatra da „je važno i to što je Kosovo kao zemlja koja prima infuziju iz EU privredno potpuno preopterećeno tako da ni svojim građanima ne može da ponudi valjanu perspektivu, a kamoli povratnicima“.
