Izvor: Politika, 30.Jun.2014, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Princip je bio i pesnik
Bratanci-unuci najpoznatijeg mladobosanskog revolucionara poriču da je Gavrilo oboleo od tuberkuloze pre atentata. – Neraskidiva veza između kulture i borbe za nacionalno oslobođenje
Oživljene su priče da je Gavrilo bio slabog zdravlja, bolešljiv, uključujući i tvrdnju da je i pre atentata bolovao od tuberkuloze. Čuli smo i da u nekim knjigama objavljenim u poslednje vreme upravo tuberkulozu pominju kao razlog što je uopšte izvršio atentat na Franca Ferdinanda. Pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u ono vreme to bila teška, neizlečiva bolest koja je odnosila mnogo života, on se navodno zbog toga i odlučio da puca na prestolonaslednika. Na krilima umetničke slobode neko je skovao i navodnu Gavrilovu poruku koja glasi „Posle mene potop!”, ili nešto slično, izrečenu u momentu kada je neko pokušao da ga odvrati od atentata.Stigao je do nas i glas da je taj detalj unet u jednu pozorišnu predstavu čija je premijera bila nedavno. Iskren da budem, takve knjige i predstave, čiji su autori sebi dali previše slobode, jednostavno ignorišemo.
Navedene reči slušamo od Gorana Latifića u Klubu „Politike”, sredinom juna, tokom više nego zanimljivog razgovora u kome su učestvovali njegov rođeni brat Zoran, njihov brat od tetke Slobodan Pejanović i njihova braća od ujaka Saša i Branislav Princip. Kao što smo već u dva navrata pisali na ovim stranama, oni su unuci Jova i Nikole, starijeg i mlađeg brata Gavrila Principa. Unuci su pristali da prvi put za čitaoce našeg lista iznesu detalje koji se u familiji Princip prenose s kolena na koleno, a nepoznati su javnosti.
U ovom razgovoru naši gosti su stavili naglasak i na pitanje stvarnog stanja Gavrilovog zdravlja u vreme kada je izvršio atentat.
– Naša majka Vukica, kao i bliski rođaci, u razgovorima koje smo vodili, poricali su da je Gavrilo pre atentata bio bolestan od tuberkuloze. Pouzdano je da niko u porodici nije nosio ovu opaku bolest, niti se u familiji znalo da je ona ophrvala Gavrila. A tako nešto nije bilo moguće sakriti. Zato smo uvereni da je nametanje priče kako je bolest uticala na Gavrila kada se odlučio da izvrši atentat potpuno promašena, netačna. Po svemu sudeći, takve tvrdnje, koje neki olako prihvataju, treba da zamagle stvarne činjenice o njegovoj bolesti. Gavrilo se razboleo od tuberkuloze posle suđenja, u tamnici u Terezinu, zbog okrutnih uslova koji su vladali u tamošnjem kazamatu. Pre njega su 1916. godine umrli od iste bolest Nedeljko Čubrilović i Trifko Grabež – kaže Zoran Latifić.
Naši sagovornici insistiraju i na tome da je familija u Gavrilu videla čoveka od knjige, nekoga ko će ići na škole, o čemu je brinuo njegov stariji brat Jovo, kao što je brinuo i o najmlađem bratu Nikoli. Kažu da nije slučajno što na fotografiji na kojoj su sva trojica braće – Jovo, Gavrilo i Nikola u društvu prijatelja – jedino Gavrilo drži knjigu u rukama.
Na neki način i taj detalj svedoči ne samo o njegovim, nego i o preokupacijama drugih mladobosanaca. Borbu za nacionalno oslobođenje i društvo pravde, neraskidivo su povezali sa kulturom i literaturom. Predani ideji prosvećenosti uspostavili su neraskidivu vezu između pesništva i revolucionarne borbe.
– „Mlada Bosna” kristalno jasno pokazuje kako je jedna duboko konspirativna, revolucionarna organizacija istovremeno bila i snažno intelektualno središte, u kome su bili okupljeni najtalentovaniji pripadnici mladog naraštaja, povezani plamenim idejama slobode i pravde. Dovoljno je da pomenemo Ivu Andrića koji je takođe bio zatočen tokom Prvog svetskog rata zbog pripadnosti „Mladoj Bosni”. Zato su i bili spremni na herojsko samožrtvovanje – kažu naši sagovornici.
Duboku intelektualnu ukorenjenost mladobosanaca u kulturu, umetnost i filozofiju, čujemo u ovom razgovoru, trebalo je odmah posle atentata prećutati i sakriti, zbog čega je i stvarana lažna slika da su to nekakvi vagabundi, maltene ljudi s ulice, kojima nije bilo teško da se odluče na atentat. Takvom manipulacijom trebalo je zamagliti i činjenicu da se nešto slično dešavalo u Evropi u 19. veku.
– U Italiji slave kao nacionalnog heroja Guljelma Oberdana, koji je 1882. pokušao atentat na nemačkog cara Franju Josifa, zbog čega je obešen. Oberdanovo ime nose ulice i trgovi, on je nacionalni heroj koga slave svake godine a kod nas su, nažalost, mišljenja o Gavrilu Principu i danas podeljena – kaže Goran Latifić.
A onaj odlučni Gavrilo Princip, čovek od knjige i slobodar, pesnik i atentator, možda nam najbolje i najjasnije poruke prenosi s one fotografije na kojoj se vidi dok njega, Nedeljka Čabrinovića i Trifka Grabeža, onako odlučne, odvode na suđenje.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 30.06.2014
