Izvor: Politika, 31.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prilika koja se ne propušta
Stojan Crnogorac i Željka Kupera nisu mogli da priušte svadbeno veselje, pa su rešenje našli u koletivnom „da”
Stojan Crnogorac (1984) i Željka Kupera (1983) rodom su iz Hrvatske. Pritisnuti ratnim vihorom u akciji „Oluja”, njih dvoje zajedno su se 1995. godine, kao deca, našli u dugačkoj koloni kojom su Srbi napustili svoje domove. Tada se nisu poznavali. Stojan Crnogorac je sa porodicom otišao u Vojvodinu, u mesto Lipar, dok se Željkina porodica uputila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Rumu.
U zemunsko naselje Altina, gde se mahom nalaze izbegličke kuće, doselili su se 2002. godine. Tu su se, prvi put, sreli pre dve godine.
Stojan Crnogorac je, u međuvremenu, ostao bez oca. Sa majkom, koja platu zarađuje u mesari, živi u iznajmljenom stanu. Završio je srednju ugostiteljsku školu, ali već pet godina radi kao gipsar u jednoj privatnoj firmi.
Buduća mlada je odlučila da posle srednje tekstilne nastavi školovanje. Sada je dva ispita dele od diplome Više poslovne škole i mesec dana od burme na prstu.
– U vezi smo dve godine. Upoznali smo se preko zajedničkog prijatelja, na jednoj slavi. U početku se nismo najbolje razumeli, a onda je došlo do promene. Njena ideja je da se venčamo na kolektivnom venčanju u maju. Pošto nismo u situaciji da sami napravimo svadbu, a ipak nismo želeli da ostanemo uskraćeni za to iskustvo, te emocije, odlučili smo se za kolektivno venčanje – priča Stojan.
Željkina porodica ima svoju kuću u Altini, otac joj radi kao vozač cisterne za jednu austrijsku firmu. Ova devojka kaže da je jedini način da zadovolji sopstveni san o beloj venčanici bilo besplatno kolektivno venčanje.
– Ja sam student, nisam zaposlena. Kada sam na televiziji videla prilog o zajedničkom venčanju poželela sam da učestvujemo u tome. Pošto sami nismo bili u mogućnosti da napravimo svadbu, ovo je za nas bio kao dar sa neba. To je bio jedini način da se osećamo svečano i da učestvujemo u ceremoniji – kaže Željka.
Nekoliko godina ona je radila u agenciji za nekretnine, u knjižari. Kada stekne diplomu Više poslovne škole veruje da će uspeti da pronađe posao u struci. Željka se dugo bavila plesom i aerobikom, a sada najviše vremena posvećuje pripremi za ispite. Stojan kaže da radi „od ujutru do uveče” i da nema puno slobodnog vremena za dodatne aktivnosti.
– Posle svadbe nameravamo da se preselimo u Batajnicu, gde imamo plac i gde smo počeli da gradimo svoju kuću. Kada dobijemo svoj krov nad glavom, sve će biti drugačije – veruju Željka i Stojan.
A. Marković
[objavljeno: 01/04/2008]
.jpg)
