Izvor: RTS, 11.Mar.2016, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijave protiv 2.000 direktora zbog neisplaćivanja zarada
Protiv gotovo 2.000 poslodavaca u Srbiji prošle godine nadležni su pokrenuli prekršajni postupak zbog neisplaćivanja zarada i drugih primanja iz oblasti rada. Najveći dužnici su firme u restrukturiranju, građevinske, metalske i drvoprerađivačke kompanije i preduzetnici koji ne mogu da naplate svoje dugove.
Drastični primer je firma koja gotovo tri godine nije plaćala zarade niti naknade ženama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na porodiljskom odsustvu. Firma može biti kažnjena i do dva miliona dinara, a vlasnik ili direktor kaznom zatvora do dve godine.
Šef obezbeđenja firme "Ratko Mitrović – Dedinje" za samo dve nedelje naplatio je dve plate preko izvršnog sudskog rešenja, ali još šest zarada nije dobio jer je, kako kaže, direktor firme novac prebacio na druge račune.
"Predao sam sedmog, a dvadeset i drugog sam naplatio. Posle smo pokušavali da naplatimo ali, kako je gospodin Basara Dušan prebacio na druge račune, nismo naplatili ništa", kaže šef obezbeđenja "Ratko Mitrović - Dedinje" Mile Janković.
Finansijski direktor istog preduzeća kaže da je podneo 240 izvršnih prijava radnika za gotovo 70 miliona dinara neisplaćenih zarada, a sud je pravosnažnim proglasio 60 odsto tih zahteva. Najveći problem mu je što poslodavac pored prikrivanja novca ulaže i prigovore sudu, koji dodatno odlažu izvršnost presude.
"Smatram da bi trebalo nekim zakonskim normama ograničiti poslodavca u tim prigovorima i da to bude malo efikasnije ne samo na tekućem računu nego i na ostaloj imovini da bi radnici jednostavno mogli svoja prava da ostvaruju brže i efikasnije", ističe finansijski direktor "Ratko Mitrović - Dedinje" Nikola Zagorac.
Kada presuda postane pravosnažna, radnik pred sudom pokreće predlog za izvršenje i dobija izvršno rešenje sa kojim može da se obrati izvršiteljima. Njihova naknada za naplatu iznosi do tri odsto od ukupnih potraživanja, ali tek kada završe posao.
"Kada pribavi bilo kakav podatak o imovini kreće se u postupak naplate. Taj postupak u zavisnosti od saznanja o dužnikovoj imovini u proseku negde traje od tri do šest meseci", kaže izvršitelj Nemanja Protić.
U Inspekciji rada kažu da je 2013. godine od ukupnog broja svih prijava 55 odsto uspešno rešeno, a 20 odsto je zastarelo. Neka potraživanja ne mogu da se naplate jer neki ne mogu da plate dugovanja.
"U 2015. godini 60 odsto zahteva je rešeno sudski dok je zastara tih zahteva za pokretanje sudskih postupaka pala na 16 odsto, tako da se ta efikasnost popravlja i ja se nadam da će u narednom periodu to biti još bolje", ističe direktor Republičke inspekcije rada Bojan Jocić.
U praksi su pojedine kompanije već platile visoke kazne zbog neisplaćenih zarada, ali bez obzira na visinu duga i dužinu potraživanja nijedan vlasnik firme nije osuđen na zatvorsku kaznu.
.jpg)
