Izvor: Danas, 16.Nov.2015, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prihvatanje terorističke prošlosti
Srpska vlada relativno često povlači poteze kojima potvrđuje građanima koji umeju logički da razmišljaju, da ne namerava da organizuje stabilnu, pristojnu i funkcionalnu državu. Odluka da se posle 98 godina u Srbiju prenesu posmrtni ostaci Dragutina Dimitrijevića Apisa, predstavlja jednu od besmislica, koja može da doprinese produbljivanju napetosti među stanovnicima Srbije i uslovi još jednu od nepremostivih podela.
Apisova uloga u srpskoj istoriji ne može da se okarakteriše >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << drugačije no kao reakcionarna, retrogradna i zločinačka. Brutalno ubistvo kraljevskog para Obrenović, nad čijim su se mrtvim telima atentatori iživljavali i sa vremenske distance od gotovo jednog veka, izaziva zgražavanje i osećanje stida. Pretpostavljena pomoć organizaciji Mlada Bosna, uvela je Srbiju u Prvi svetski rat, u kome je izgubila trećinu stanovništva. Ucene i pritisci na kralja i vladu su uobičajene aktivnosti ove agresivne, militantne, slavoljubive i opskurne ličnosti. Streljan i sahranjen u Solunu na Zejtinliku, počivao je na vojničkom groblju, dok ga se srpska Vlada nije setila i bez ozbiljnog razmišljanja i promišljanja na uzroke i posledice, odlučila de se kosti atentatora i teroriste, vrate u Srbiju.
Traženje logičkog objašnjenja za takvu aktivnost je bespredmetno. Razlozi su iracionalni, a posledice koje će nastati imaće vrlo racionalni diskurs. Nevažno je da li se ideja rodila u prelogičkim misaonim procesima ministra Vulina, važno je da je čitava vlada stala iza tog predloga. Vlada koja je deklarativno reformatorska, ne bavi se sadašnjošću i budućnošću države, već ponovo čeprka po prošlosti i traži dokaze o postojanju ljudi koji su državne krize prevazilazili jednostavno - ubijali su one koji su im smetali. Prihvatanjem da se Apisove kosti vrate u Srbiju, vlada je prihvatila njegovu agresivnu terorističku ideologiju.
Jedinstveni pozitivni stav vlade promoviše poruku da su atentati i teroristički akti prihvatljiv način borbe " za više ciljeve" u koje se svakodnevno zaklinje premijer. Viši ciljevi su, naravno, kao i kod Apisa, oni koje oni definišu. Razuđeni mentalni sklop ministra Vulina, lišen sposobnosti da sagleda uzroke i posledice svojih javnih nastupa, opisao je ličnost Dragutina Apisa atributima na kojima bi mu pozavideo svaki lirski pesnik iz 19. veka. Takvim opisom i ćutanjem ostalih ministara i premijera poslata je nedvosmislena poruka domaćoj i stranoj javnosti; mi hoćemo u Evropu, ali želimo da joj ponudimo naše istorijske vrednosti, ma kakve bile. Mi smo to što jesmo, divlji, primitivni, isključivi, nasilni i na to smo ponosni. Takvi su nam i junaci koje slavimo, i ako se to nekome ne sviđa ne mora da nas prihvati.
Inadžijski i neproduktivni stavovi predstavljeni kroz veličanje Apisove ličnosti mogu da služe kao kompenzacija za nepoštovanje Briselskog sporazuma koji je potpisan prošle godine, i kojim se srpske vlasti obavezuju da ne sprečavaju Kosovo da postane član međunarodnih organizacija. Ma koji da je razlog treba se podsetiti da nekrofilija isključivo patološki diskurs. Pre nego što je počeo građanski rat u našoj zemlji, skupljane u i premeštane kosti stradalih. Posledice su nam poznate.
Dragica Stanojlović, Vršac
