Izvor: Politika, 13.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prezime kao modni detalj
Zadržavanje devojačkog ili dodavanje muževljevog prezimena moderno uglavnom kod poznatih ličnosti, novinarki, voditeljki, književnica
Prilikom ulaska u brak sve više žena danas odlučuje da ne promeni svoje prezime, ili da svom doda muževljevo. One svoju odluku obrazlažu očuvanjem ličnog identiteta, a često i nepoverenjem u instituciju braka u tradicionalnim okvirima. U Srbiji su, ipak, u većini oni koji brane tradiciju uzimanja muževljevog prezimena. Kao razloge >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „za” navodi se da je lakše imati jedno prezime, naročito zbog dece, koja će biti zbunjena ukoliko im se roditelji različito prezivaju.
Gordana Zorić, matičarka u opštini Stari grad u Beogradu, ističe da je zadržavanje sopstvenog, odnosno dodavanje muževljevog prezimena postala moda uglavnom kod poznatih ličnosti, novinarki, voditeljki, književnica, ali da ima žena koje se opredeljuju da ne uzmu prezime supruga i kada za to ne postoji „profesionalno” opravdanje.
Šta je red na Balkanu
– Bračni drugovi se već prilikom zakazivanja venčanja dogovaraju oko budućeg prezimena, ali se nekada dogodi da mlada na samom venčanju pokuša da „proturi” svoju želju pa dolazi do neprijatnih situacija. Nedavno se tako dogodilo da je mladoženja mladu povukao za ruku pa je ona preinačila svoju odluku i ipak prihvatila njegovo prezime. Ređe se događa da muž uzme ženino prezime, jer to nije „red” na Balkanu. To je uglavnom slučaj kod stranaca. Nedavno sam venčala stranca koji je svom prezimenu dodao prezime buduće žene koja je naše gore list – priča Zorićeva i dodaje da ima situacija i kada svako od supružnika zadržava svoje prezime, naročito bračni parovi koji to čine da bi izbegli peripetije oko promene ličnih dokumenata zbog odlaska u inostranstvo.
Prema rečima Dušice Radović, kliničkog psihologa i psihoterapeuta u Centru za socijalni rad Čukarica, u praksi stručnjaka koji se bave porodicom očevidno je da se tradicionalni model porodične organizacije menja pred zahtevima savremenog društva.
– Kod nas je ovaj model dodatno pretrpeo „oštećenja” tokom teških vremena u prethodnoj deceniji. Žene su se pokazale znatno umešnijima u nestabilnim i neizvesnim vremenima: preuzimale su uspešno ulogu hranioca porodice, a u isto vreme, čuvara porodičnog jedinstva i stabilnosti. To vreme i iskustvo dovelo je do toga da su ćerke odgajane u atmosferi nepoverenja u muški autoritet i mačo kvalitete arhetipa balkanskog muškarca. Sve manje su spremne da slede obrasce ponašanja svojih majki pa se stoga sve češće odlučuju da zadrže svoj porodični identitet – prezime, čak i kada za to ne postoje profesionalni razlozi – ističe Radovićeva.
Miodrag M. Popović, protojerej-stavrofor Hrama Svetog Save, ističe da je nemenjanje prezimena ili dodavanje devojačkog muževljevom postalo normalna stvar u našem društvu.
– Međutim, brak je crkva u malom i zadržavanjem prezimena supružnici ne mogu da se ostvare kao jedno telo, jedno biće. Kada žena stupa u brak, ona to čini iz ljubavi. Ukoliko to čini zbog zadržavanja svojih prava ili zbog posla, onda ona više voli to nego svog muža. Različita prezimena mogu da štete i deci i biće zbunjena ako se roditeljima prezimena razlikuju – smatra Popović.
S druge strane, Milica Ležajić, specijalista za studije roda, smatra da su žene sve više svesne svog identiteta i da ostavljanje prezimena ili dodavanje muževljevog devojačkom ne predstavlja pomodarstvo, već pokazuje koliko su one emancipovane i nezavisne.
– Kada bih se ja udavala, zadržala bih svoje devojačko prezime. Budući da sam dete iz vanbračne zajednice, koje nosi majčino prezime, na taj način bih produžila porodično ime, jer sam i poslednja naslednica u maminoj familiji. U nekim prošlim vremenima bilo je sramota ako se dete rodi van braka i nosi majčino prezime. Međutim, danas sve više žena rađa decu koja nose samo prezime majke – ističe Ležajićeva.
Prema Zakonu o braku i porodičnim odnosima, postoji mogućnost da žena uzme muževljevo prezime, da zadrži svoje i doda muževljevo, ili da oba supružnika dodaju prezime onog drugog, a u tom slučaju će cela porodica imati dva prezimena.
Kao u doba naših roditelja
Za mnoge muškarce na našim prostorima najopasnija je, međutim, opcija da muž uzme ženino prezime. Kako kaže Radovićeva, ukoliko se takvo pitanje među budućim supružnicima uopšte pojavi uglavnom se poseže za „argumentima” da je to za žene prirodno, a završava se jadikovkama da će muškarac koji promeni prezime doživeti odbacivanje i osudu okoline.
– Naša svakodnevica ipak poznaje i takve presedane. Muškarci se na taj korak odlučuju uglavnom ukoliko od toga imaju korist. Uglavnom je to siromašan muškarac bez društvenog statusa koji uzimanjem prezimena supruge dobija status i privilegije punopravnog muškog člana nove porodice sa svim pratećim pravima – objašnjava Radovićeva.
Kako kaže naša sagovornica, prisutna je i vidljiva grupa mladih žena koje prateći važeće modne trendove zadržavaju svoje prezime kao modni detalj.
– U ovoj pojavi ne nalazim ništa vredno pomena s obzirom na brzinu promene modnih zahteva, mada se može označiti kao vesnik podrške ženskoj emancipaciji uopšte. Vrata promena su nesumnjivo otvorena i sigurno je da nikada neće biti kao u doba naših roditelja. Buduće forme partnerskih odnosa u braku biće primerenije savremenim životnim tokovima i bliži idealu individualnosti i ravnopravnosti u muško ženskim odnosima – zaključuje Radovićeva.
Jelena Lucić
[objavljeno: 14.07.2008]
