Izvor: Blic, 24.Sep.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Previše antibiotka može da razori imuni sistem
Više od 60 odsto građana Srbije kupuje antibiotike bez prethodnog savetovanja sa lekarom, rezultati su "Blicove" ankete u kojoj je učestvovalo 7.590 čitalaca. Masovno korišćenje ovih medikamenata, upozoravaju lekari, dovodi do ozbiljnih posledica po zdravlje. Vremenom bakterije postaju otporne i ubijaju korisne mikroorganizme u telu zadužene za jačanje imunog sistema. Lekari optužuju apoteke da izdaju antibiotike bez recepta, nadležni ne kontrolišu farmaceute, a Zakon o lekovima se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne sprovodi. Pacijenti najčešće popiju pola kutije, što izaziva promenu kliničke slike, pa je posle nemoguće ustanoviti dijagnozu
U Domu zdravlja "Voždovac" u Beogradu prošle godine lekari su sproveli anketu koja se odnosila na lečenje bez recepta. Učestvovalo je 8.500 pacijenata, a 80 odsto njih uzimalo je lekove bez prethodnog savetovanja sa lekarom.
- Pacijenti na svoju ruku najčešće uzimaju antibiotike, a ako se nekoliko godina bez saveta lekara piju, bakterije stvaraju otpornost na tu vrstu medikamenata. Antibiotici koje građani uzimaju bez recepta u crevima ubijaju korisne bakterije koje jačaju imunitet organizma i izazivaju razmnožavanje štetnih mikroorganizama, koji inače postoje u telu, ali u malom broju. Građani se najčešće konsultuju sa rođacima, prijateljima, komšijama ili farmaceutima u apoteci, a savetuju se čak i preko interneta - kaže za "Blic" dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja "Voždovac".
Ona naglašava da pacijenti najčešće popiju pola kutije antibiotika, što ne dovodi do ozdravljenja a izaziva promenu kliničke slike, pa je posle nemoguće utvrditi pravilnu dijagnozu bolesti.
Dodatni problem, kako kažu lekari, prave farmaceuti koji sami preporučuju antibiotike pacijentima, koji, po savete dakle, umesto kod lekara, odlaze u apoteku.
- Kada im apotekar preporuči antibiotik za neko oboljenje, pacijenti najčešće uzimaju najjeftiniji - "doksicilin", koji osim što utiče na otpornost bakterija, izaziva gljivične infekcije, oštećuje bubrege i koštanu srž. Građani uzimaju lekove na svoju ruku jer ih mrzi da čekaju u redovima u domovima zdravlja, nemaju poverenja u lekare zbog raznih afera i priča o korupciji - objašnjava dr Dimitrijević.
Farmaceuti ne opravdavaju prodaju antibiotika, ali tvrde da je u sadašnjim uslovima poslovanja tako nešto neizbežno!
Vukosava Stevanović iz Udruženja "Farmaceutsko jezgro" kaže da bi apotekari u suprotnom ostali bez posla.
- Fond za zdravstvo i Ministarstvo zdravlja određuju cenu lekova, a marža, koja nije menjana deset godina, iznosi 12 odsto na fabričku cenu. Od 2000. godine cene su skočile 300 odsto. Država od apotekara očekuje da poštuju zakon i ne izdaju bez recepta lekove čija je prodaja zabranjena, dok proizvođači stimulišu apoteke koje bi, ako bi ograničile prodaju, ostale bez posla. Svi koji su se držali poslovne etike zatvorili su prodajne objekte - kaže za "Blic" Vukosava Stevanović.
U Ministarstvu zdravlja pre pet godina najavljeno je da će nekontrolisano izdavanje lekova bez recepta biti strogo kažnjavano, ali Zakon o lekovima do sada nije primenjivan.
- Problem izdavanja lekova bez recepta može se rešiti doslovnom primenom Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, stalnim angažovanjem svih u sistemu zdravstvene zaštite - kažu u Ministarstvu zdravlja.
Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da će otpornost bakterija na antibiotike predstavljati jednu od tri najveće pretnje po zdravlje ljudi u budućnosti jer ova vrsta lekova ne sme da se zloupotrebljava. Zbog otpornosti bakterija preti opasnost od pojave ozbiljnih oboljenja, a što se više koriste, antibiotici gube efikasnost jer menjaju strukturu bakterije, pa bi lako izlečive infekcije u budućnosti mogle da se pojave u novom obliku otpornom na sve lekove.
Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, u Srbiji je tokom 2009. prepisano 6.280.000 recepata za antibiotike, odnosno 7.120.000 kutija. Najviše su prepisivani antibiotici na bazi penicilina - 2.350.000 kutija, cefalosporini - 1.950.000 kutija i lekovi iz grupe makrolida - 1.550.000 kutija.
Sezona prehlada
Sezona prehlada i kijavica je počela, ali o gripu još nema ni govora jer njegova sezona počinje tek krajem oktobra. Epidemiolozi kažu da su respiratorne prehlade uobičajene za ovo doba godine i da je reč o adenovirusima čiji simptomi mogu biti kao klasična kijavica, ali ima i onih pacijenata koje muče i stomačni problemi.
- Nagle promene temperature u toku dana dobra su podloga za prehlade i kijavice. Međutim, kod onih sa lošijim imunitetom nakon prehlade može doći i do bakterijskih infekcija, i to najčešće stafilokokama i streptokokama. Što se tiče male dece, treba obratiti pažnju da prehlada ne preraste u upalu pluća - objašnjava epidemiolog dr Branislav Tiodorović.
Niko ne kažnjava zbog prodaje lekova
Kako navode u Ministarstva zdravlja, kazne propisane za izdavanje lekova bez recepta su:
- od 300.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice
- od 10.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu
- od 200.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.
Iako Zakon o lekovima propisuje kažnjavanje, apotekari u Srbiji se ne obaziru na ove odredbe jer se one u praksi i ne sprovode.
Opasna bakterija
Kao posledica olakog uzimanja i prepisivanja antibiotika, u Indiji se razvila opasna bakterija otporna na gotovo sve antibiotike. Nedavno je otkrivena i u Velikoj Britaniji, gde je do sada zabeleženo 37 obolelih koji su putovali u Indiju na operacije.
- Novih antibiotika neće biti u narednih deset godina, a ako se infekcijama dopusti da se šire bez primerenog lečenja, očekuje se velika stopa smrtnosti - upozorio je stručnjak Timoti Valš sa Univerziteta u Kardifu.
Naučnici upozoravaju da je superbakterija enzim New Delhi-Metallo-1 (NDM-1) i apeluju kako se može raširiti po celom svetu. Pronađena je uz ešerihiju koli, bakteriju koja uzrokuje infekcije mokraćnog i respiratornog sastava.
Preraspodela citostatika
Zbog nestašice skupih citostatika u pojedinim zdravstvenim ustanovama Republički zavod za zdravstveno osiguranje nabaviće dodatne količine, ali i preraspodeliti lekove iz ustanova koje ih imaju.
Nova nabavka citostatika sa C liste biće raspisana tek kada budu utvrđene pomenute nepravilnosti i realne količine potrošenih lekova. Tada će biti doneta odluka o tome šta će biti nabavljeno i u kojim količinama. Za pacijente kojima je prekinuta terapija stići će uskoro citostatici postupkom preraspodele. Inače, samo za 16 specijalnih citostatika godišnje RZZO izdvoji dve milijarde dinara.
