Izvor: Blic, 09.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preventivni pregled najbolji čuvar zdravlja
Zbog pojedinačne nebrige o zdravlju i odlascima kod lekara, tek kad se jave ozbiljni zdravstveni problemi, srpsko zdravstvo godišnje gubi milione evra. Za razliku od razvijenih svetskih zemalja, u našim domovima zdravlja tek svaki dvadeseti pregled je iz preventivnih razloga jer srpski pacijenti nisu svesni da je najbitnije sprečiti da do bolesti uopšte dođe.
Zato što ne misli o tome koliko se kreće i posvećuje pažnje ishrani i kvalitetu života, prosečan stanovnik Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekad i pre tridesete, pati od povišenog krvnog pritiska, svakodnevno udiše duvanski dim, jede nezdravu hranu prepunu holesterola, nedovoljno voća i povrća, fizički je gotovo potpuno neaktivan, a zbog svega nabrojanog najčešće umire od bolesti krvnih sudova.
Vodeći faktori rizika za nastanak nezaraznih hroničnih bolesti su pušenje, povišen pritisak, poremećene vrednosti holesterola, konzumiranje alkohola, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Navedeni faktori rizika zajednički su za nastanak brojnih bolesti.
- Kod svih ovih bolesti 70 odsto zavisi od našeg ponašanja, a samo jedna trećina zaista zavisi od genetike. Naši ljudi ne shvataju da se bolesti mogu predvideti i sprečiti. Visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje i fizička neaktivnost jesu faktori rizika koji sigurno vode u bolest, a mogu se izbeći. Sve to, uz hroničan stres, svrstava nas na treće mesto u Evropi po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. To je jasan znak da preventiva ne funkcioniše - upozorava dr Dragana Nalić, direktorka beogradskog Doma zdravlja „Voždovac".
U ordinacije naših domova zdravlja sve češće svraćaju gojazni pacijenti u tridesetim godinama, sa povišenim krvnim pritiskom, pušačkom navikom, a bez otvorenog kartona. Zato bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori čine više od tri četvrtine svih uzroka smrti u našoj populaciji.
- Preventiva mnogo manje košta. Zato treba razviti sistem pozivanja na preventivne preglede u propisanom periodu, a zatim i sankcionisati one koji ne dođu kada ih pozovu, što se radi u razvijenim zemljama. Odlična je inicijativa da se žene pozivaju na pregled zbog raka grlića materice i slične inicijative treba podržati. Nažalost, dosadašnja iskustva pokazuju da je odziv ispod trećine - konstatuje dr Nalić.
Maligni tumori su masovni ubica broj dva u Srbiji, odmah iza bolesti srca i krvnih sudova. Zbog zanemarivanja nabrojanih faktora rizika od tumora češće umiremo u poređenju sa stanovnicima Bugarske, Makedonije, Bosne, Austrije ili Rumunije.
U 25 domova zdravlja su osnovani preventivni centri, ali ni to nije mnogo pomoglo da naša zdravstvena kultura bude na višem nivou. Takođe, lekari su počeli da izlaze iz ustanova i organizuju bazare zdravlja, koji su održani u Beogradu i Novom Sadu.
- Bazari zdravlja su odličan vid preventivnog delovanja. Nažalost, najčešći posetioci koji hoće besplatno da izmere šećer u krvi ili pritisak bili su oni najstariji, a ne radno aktivno građani, koji najmanje misle na svoje zdravlje. Ljudi moraju da shvate da u prevenciji svih bolesti najvažniju ulogu imaju rano otkrivanje, pravovremeno lečenje, pravilna ishrana, nepušenje i fizička aktivnost - ističe dr Nalić.
Jedan od vidova preventivne brige o zdravlju su i sistematski pregledi koje organizuju firme. U Srbiji to radi veoma mali broj njih, osim kada su primorane zakonom. Najčešće se sistematski pregledi organizuju kada je reč o radnom mestu sa posebnim uslovima rada.
Kako preventivno misliti o očuvanju zdravlja
- Jednom godišnje dati krv i urin na analizu. Svake druge godine snimiti pluća. Muškarci jednom godišnje nakon 50. godine treba da odu na pregled debelog creva.
- Žene bar jednom godišnje treba da dolaze na rutinski ginekološki pregled sa Papanikolau testom, pregled dojki i nakon 45. godine na mamografiju jednom u dve godine.
- Hodajte svakog dana 30 minuta.
Kako je to u Evropi
Preventivno delovanje na zdravlje najbolje rezultate je dalo u Finskoj, gde pacijenti redovno dobijaju obaveštenja koje preglede, gde i kada treba da obave. U slučaju da se ni treći put ne odazovu, plaćaju skuplje polise osiguranja. Osiguranje skuplje plaćaju i pacijenti koji puše ili su gojazni i posle više upozorenja lekara koliko je ta pojava opasna po zdravlje.
Faktori rizika:
-povišen krvni pritisak
-pušenje
-holesterol
-ishrana bez voća
i povrća
-fizička neaktivnost
