Izvor: RTS, 28.Okt.2012, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevencijom protiv moždanog udara
Broj bolesnika sa moždanim udarom mogao bi da se prepolovi ako bi se uradila suštinska prevencija hipertnezije, šećerne bolesti i poremećaja prometa materija masti i holesterola, kaže za RTS doktor Ranko Raičević.
Svetski dan borbe protiv moždanog udara, bolesti koja je drugi uzorčnik smrti i prvi uzročnik invaliditeta ljudi u svetu, obeležava se u ponedeljak. Dok u razvijenim zemljama broj takvih bolesnika opada, u Srbiji raste, a među njima je sve je više mladih, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svake godine oko 2.500 mladih osoba doživi moždani udar.
U Srbiji svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a na svaki sat jedna osoba umre. Godišnje, moždani udar odnese četrnaest hiljada života.
Gostujući u Dnevniku RTS-a profesor Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije kaže da moždani udar u svojoj kliničkoj fenomenologiji, odnosno u svom kliničkom ispoljavanju može da uzme oblik skoro svakog neurološkog oboljenja i drugih somatskih oboljenja.
"Pričamo često da ovi pacijenti prijavljuju glavobolje, nesvestice, umor, utrnulost polovine tela, utrnulost polovine lica, prolazne smetnje vida, sve su to premonitorni znaci koji ukazuju da se dešava nešto sa moždanom cirkulacijom", kaže Raičević.
Prema njegovim rečima, sami pacijenti, a ne retko i struka ovim simptomima ne daju adekvatan značaj pa se izgubi se dragoceno vreme za dijagnostiku i za pomoć u vremenu kada može mnogo više da im se pomogne nego kad se moždani udar desi.
Raičević je objasnio da je akutni ishemijski moždani udar, infarkt mozga posledica začepljenja krvnog suda, dok je je kod hemoragijskog moždanog udara on posledica pucanja krvnog suda.
"Oba klinička ispoljavanja su urgentna neurološka stanja i urgentna medicinska stanja i mi poslednjih 20 godina imamo mogućnost da lečimo ove bolesnike. Trombolitička terapija može se primeniti ako bolesnici dođu u prvih četiri i po sata od početka kliničke fenomenologije. Međutim, bolje je reći da dođu u prvih tri sata od ispoljavanja kliničke fenomenologije", kaže Raičević.
Raičević objašnjava da rezultati dosadašnjih istraživanja i dosadašnja iskustva pokazuju da su rezultati u poboljšanju neurološkog deficita mnogo bolji ako se terapija da što brže.
Neurolozi Srbije imaju značajna saznanja i voma su dobro osposobljeni za primenu trombolitičke terapije, a na teritoriji Srbije postoji 16 centara koji mogu da daju trombolitičku terapiju.
"Društvo neurologa zajedno sa Ministarstvom zdravlja će raditi na proširenju mreže ovih jedinica jer i dalje imamo delove Srbije iz kojih pacijenti zbog transportnih razloga ne mogu da dođu u prvih tri do četiri i po sata da bi dobili oblik terapije", kaže Raičević.
Prema njegovim rečima, srpska neurologija leči moždani udar po svetskim standardima uključujući i nove neurovaskularne tehnike.
"Ono što mi kao društvo i kao nauka možemo da uradimo mnogo više je na polju prevencije", kaže profesor.
"Ako bi kompelmentarno i suštinski napravili preveniranje hipertnezije, šećerne bolesti i poremećaja prometa materija masti i holesterola, mogao bi se prepoloviti broj bolesnika sa moždanim udarom", kaže Raičević.
Moždani udar je posledica s jedne strane pomenutih faktora rizika, kaže Raičević, a zatim pušenje, gojaznost, zloupotreba psihoaktivnih susptanci, ranije nepoznati faktori rizika skrivena srčana oboljenja, poremećaj koagulacije.
"Način dijagnostike i lečenja se mnogo promenio, tako da se moždani udar ne leči jednakom merom, nego je svaki pacijent priča za sebe", rekao je Raičević.
