Izvor: Blic, 30.Mar.2009, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prevencijom do zdravlja

U Srbiji 9,3 odsto odraslih ljudi nema ni jedan svoj zube, a četvrtini populacije (26,6 odsto) nedostaje više od 10 zuba. Najredovnije peru zube devojčice, deca i omladina u uzrastu od 15 do 19 godina. Ovoj higijenskoj navici najmanje posvećuje pažnju najsiromašniji sloj građana (32 odsto), poslednji su podaci istraživanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović - Batut”.

Više od jednom dnevno zube pere 56,7 odsto dece i omladine i 41 odsto odraslog stanovništva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Iako se higijeni zuba često ne pridaje dovoljan značaj, ova navika je bitna za svakodnevni život jer omogućava da govorimo, smejemo se, osetimo ukus, kao i da žvaćemo i gutamo hranu. Takođe, veliki broj oboljenja prvo se manifestuje u ustima. Istraživanjima je dokazano da postoji veza između zdravlja usta i zuba i nekih ozbiljnijih sistemskih bolesti kao što su šećerna bolest, sida i bolesti disajnih puteva. Skorašnja istraživanja pokazuju da su moguće i veze između zuba i srčanih oboljenja, kao i prevremenih porođaj i rađanja dece nedovoljne težine. U svakom slučaju oboljenja usta i zuba dovode do bola, gubitka zuba i neprijatnog zadaha. Pored toga, problemi sa zubima i desnima utiču na spoljašnji izgled i komunikaciju sa drugim ljudima.

U 2006. godini svog stomatologa je imalo samo 34,8 odsto stanovnika Srbije, i to najmanje najsiromašniji (14,3 odsto), dok taj problem nisu imali bogatiji sloj stanovnika. Za 15,1 odsto ljudi glavni razlog poslednje posete stomatologu bila je kontrola.

Stomatolozi savetuju da se zubi peru najmanje tri minuta. Treba koristit četkice koja imaju veštačka vlakna, jer se na njima bakterije teže zadržavaju nego na četkicama sa prirodnim vlaknima. Oblik četkice treba da bude takav da prilikom pranja dohvatite sve površine zuba, ali ne sme biti suviše tvrda da ne bi oštetila desni. Četkicu treba menjati na svakih tri do četiri meseca, onda kada vlakna u snopićima više nisu ravna već su iskrivljena. Kod dece se preporučuje zamena četkica i češće od tri meseca. Pasta za zube obavezno treba da sadrži fluor u dovoljnoj koncentraciji. Istraživanja su pokazala da se naslage na zubima formiraju već nakon tri do četiri sata od poslednjeg pranja zuba.

Dok još ne izbiju prvi zubi kod beba, posle svakog obroka treba gazom (pokvašenom vodom ) očistiti desni. Na taj način se uklanjaju ostaci mleka sa desni i dete se vrlo rano navikava na osećaj čistih usta. Nicanje zuba zavisi od deteta do deteta ali obično u šestom mesecu počinju da rastu prvi zub, i to najčešće donji sekutić. Sa nicanjem prvog zuba treba početi sa korišćenjem meke, dečije četkice za zube, ali i sa pastom. U uzrastu od dve do tri godine treba početi sa učenjem deteta pravilnoj tehnici pranja zuba. Važno je znati da dete neće moći samostalno da pere zube do sedme godine. Smatra se da dete to može samostalno da uradi tek kada pisanim slovima napiše svoje ime. Do tada roditelj treba da nadgledaju i zajedno sa detetom održavaju higijenu usta i zuba. Prvi odlazak kod stomatologu treba obavite do navršene prve godine deteta. U zaustavljanju karijesa važnu ulogu ima fluoridi. Oni obezbeđuju čvrstinu gleđi zuba. Kod dece koja su sklona karijesu, pored obavezne paste sa fluorom, treba koristiti, po preporuci stomatologa, tablete fluora, vodice za ispiranje usta sa fluorom ili gelove fluora.

Nemarni adolescenti

Pravilna ishrana i dobra higijena usta i zuba su posebno značajni tokom tinejdžerskih godina. Istraživanja pokazuju da desni najčešće krvare u u tom periodu i da tri četvrtine omladine uzrasta 13 do 17 godina se žali na oboljenje desni. Pušenje je u ovom uzrastu faktor rizika. Adolescenti koji puše manje od polovine paklice cigareta dnevno imaju tri puta češća oboljenja desni od nepušača, dok oni koji puše više od pola paklice dnevno obolevaju šest puta više nego nepušači. U ovom uzrastu je i velika konzumacija bezalkoholnih pića koja sadrže rafinisane šećere, koji su štetni za zube. Pored toga i kiseline iz tih pića izazivaju erozije zuba tako da čestim unošenjem dvostruko štete zubima.

Preporuke za trudnice

Obavezan je stomatološki pregled pre trudnoće ili što ranije tokom trudnoće. Svi stomatološki radovi treba da se urade pre trudnoće ili u periodu između četvrtog i šestog meseca trudnoće. Urgentna popravka zuba može se uraditi tokom trudnoće, mada nije poželjna u prva tri meseca. Neophodna je dobra higijena usta i zuba i pravilna ishrana. Tim pre što u trudnoći često dolazi do zapaljenja desni zbog povišenog nivoa određenih hormona (od drugog meseca do porođaja). U ovom periodu je potrebna rigorozna oralna higijena i korišćenje konca za zube sve dok se ne sanira stanje desni.

„Atlas” ponovo u „Blicu”, danas prvi deo Lice, usta, čula vida, ukusa i mirisa

Deset dana zaredom objavljivaćemo po jednu grafiku. Kada skupite svih deset, moći ćete da sklopite poster ljudskog tela u prirodnoj veličini.



Kada smo krajem februara pokrenuli veliku akciju „Zdravlje nacije” u okviru koje smo čitaocima besplatno podelili „Atlas ljudskog tela” u prirodnoj veličini znali smo da ćemo zaintrigirati veliki broj naših čitalaca. Iako je tiraž „Blica” tih deset dana bio višestruko povećan, iako smo učinili dodatne napore kako bi primerci našeg lista stigli u sve delove zemlje, već prvog dana akcije bilo nam je jasno da interesovanje prevazilazi čak i naša najoptimističnija predviđanja.

Zbog velikog interesovanja čitalaca, ali i stručne javnosti, redakcija „Blica” odlučila je da od danas ponovo krene sa objavljivanjem postera. Deset dana zaredom objavljivaćemo po jednu grafiku sa najzanimljivijim detaljima o jednom delu našeg organizma. Kada skupite svih deset, moći ćete da sklopite poster ljudskog tela u prirodnoj veličini.

Paralelno sa objavljivanjem grafika, „Blic” će u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i „Velefarmom” objaviti i seriju tekstova pod zajedničkim nazivom „Zdravlje nacije: Kako sprečiti bolesti” u kojima će naši najeminentniji stručnjaci iz oblasti medicine i farmacije davati savete kako sačuvati zdravlje i poboljšati kvalitet života.

Telo smo podelili na deset delova, a svaki deo detaljno i zanimljivo objasnili. U avanturu krećemo proučavajući lice, usta, čula ukusa, vida i mirisa. Tokom deset dana obradićemo sve sisteme organa, a seriju završavamo sa posterom na kome ćemo odgovoriti na pitanje kako će izgledati čovek budućnosti.

Pet kratkih saveta: obratite pažnju na vid

Udruženja italijanskih oftalmologa formulisalo je pet kratkih saveta koji će vam pomoći da zaštitite oči.

1. Na moru

Obratite posebnu pažnju ako u vodi ima meduza, pošto one luče tečnost koja može da izazove infekciju rožnjače.

2. Na plaži

Ako vam uđe pesak u oko, najgore što možete da uradite jeste da trljate oči. Efekat je isti kao kad biste šmirglom prešli preko rožnjače. Najbolje je da isperete oko slatkom vodom.

3. Na planini

Preterana količina sunčeve svetlosti može da prouzrokuje konjunktivitis. Zato se preporučuje da se danju ne skidaju sunčane naočare, naročito one efektom ogledala koje odbijaju sunčeve zrake.

4. Na bazenu

Da biste oči zaštitili od hlora i bakterija, koristite naočare za plivanje.

5. Na putu

Ako noću dugo vozite, oči će se zamoriti. Zato treba da odmarate na svakih tri do četiri sata.

CDC/GB

TEST: Koliko znate o zdravlju očiju?

Nakon 40. godine života većina ljudi primećuje da slabije vidi. Može li se taj proces zaustaviti? Pomoću ovog testa možete otkriti da li činite sve što je u vašoj moći da sačuvate zdravlje svojih očiju.



1. Spanać je najbolja hrana za vaše oči.

Tačno - Netačno

2.Rad za kompjuterom ne oštećuje vid.

Tačno - Netačno

3. Naočare na kojima piše da blokiraju ultraljubičasto zračenje pružaju punu zaštitu.

Tačno - Netačno

4.Slatkiši doprinose nastanku staračke degeneracije.

Tačno - Netačno



1. NETAČNO: Iako spanać poboljšava vid, potrebno je da na trpezi imate više vrsta povrća. Tako su šargarepa, brokoli i spanać neophodni zbog cinka, vitamina C i E i beta karotena pošto su naučnici otkrili da oni za 35 odsto smanjuju opasnost od staračke makularne degeneracije, glavnog uzroka slepila. Jedno istraživanje na čuvenom Univerzitetu Harvard pokazalo je da je kod žena koje su sedmično jele tunjevinu, bogate masnim kiselinama omega-3, znatno ublažen sindrom suvih očiju, koji može da dovede do povrede rožnjače.

2. TAČNO: Oči se zaista zamaraju, a vid vam postaje privremeno zamućen nakon dugotrajnog zurenja u računar, ali glavni razlog se krije u tome što ne trepćete dovoljno. To ima za posledicu suvoću očiju, koja prouzrokuje pečenje i svrab. Mogu vam pomoći kapi za oči.

3. NETAČNO: Kupite one naočare na kojima piše koliku zaštitu pružaju; dobre naočare filtriraju 99 do 100% dugotalasnog (UVA) i srednjetalasnog (UVB) ultraljubičastog zračenja, koji mogu da izazovu opekotine rožnjače, pa čak i kataraktu.

4. TAČNO: Naučnici nisu sigurni zašto slatka hrana, koja izaziva nagli skok šećera u krvi (recimo, beli hleb i svi slatkiši), pospešuje nastanak staračke makularne degeneracije, ali su ustanovili da je to zaista tako.

SUTRA: Mozak i čulo sluha

Nastavak na Blic...