Izvor: Danas, 11.Dec.2014, 00:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preuzimanje gasnih ventila
Veoma poštujem nemačku naciju, njenu razvojnu orijentisanost i sposobnost da se, kao feniks, brzo oporavlja i posle tragedija i razaranja, kao što su ona u koje ju je uveo Hitler započinjanjem Drugog svetskog rata. Ovo napominjem zbog toga da me neko ne bi krivo razumeo, jer želim da iz drugog ugla napišem nekoliko rečenica o krahu Južnog toka, koji ovih dana zatrpava naše, a i evropske medije.
Ko je, dakle, na dobitku od kraha Južnog toka? Bugari, Srbi, Mađari, Austrijanci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Italijani, Francuzi - ne. Ukrajinci, dugoročno gledano - ne. Izuzev nejasno vidljivih političkih koristi, mislim da i Sjedinjene Države neće imati velikih i dugoročnih ekonomskih koristi. Turci - možda u daljoj budućnosti. Kinezi, takođe. Ostali iz EU - ne, izuzev Nemačke. Od zaustavljanja Južnog toka jedini će veliku ekonomsku i političku korist imati Nemci.
Sa već izgrađenim Severnim tokom, čija propusna moć nije u celosti iskorišćena, Nemci postaju ekskluzivni snabdevači EU gasom, za kojim potražnja raste iz godinu u godinu. Onaj ko ekskluzivno kontroliše prijem gasa gotovo da je podjednako moćan kao i onaj ko ga isporučuje. Jer kada su dva partnera koji kontrolišu krajeve magistralnih gasovoda ekonomski i politički veoma jaki, onda ekonomsku i političku igru ne uređuje samo isporučilac.
A ukrajinski gasovod, zapitaće mnogi? Njega od izbijanja krize i sukoba u toj nama prijateljskoj zemlji više ne kontroliše samo Ukrajina. Po svemu sudeći, iako možda to nije jasno vidljivo, „gasne ventile“ na tom gasovodu počinju da preuzimaju Nemci. Kontrola gasnih resursa Ruske Federacije je sada u nemačkim rukama, i pretpostavljam da će oni mudro i u svoju korist upravljati njima u narednih petnaestak godina. U tom periodu će i članice EU biti dodatno, još čvršće, međusobno umrežene sa političko-ekonomsko-energetskim čvorištem u Nemačkoj. A za naciju koja je posle Drugog svetskog rata pokazala da svoje interese ume uspešno i bez rata da implementira kao globalne interese - eto dodatne razvojne i političke koristi.
Kad bi se još malo detaljnije pogledalo na razvoj, tok i krah projekta Južni tok, moglo bi se uočiti još nekoliko interesantnih detalja. Pored Rusa, i Mađari, Austrijanci, Italijani i Francuzi, kao nacije koje su kroz istoriju pokazale da umeju da koriste razvojne ekonomsko-političke durbine i da uspešno usmeravaju razvoj svojih država, sa malim zakašnjenjem su videli kuda vodi zaposedanje gasnih ventila od strane saradničke Nemačke. Zato su ove nacije pokušale da, uz podršku Rusije, izgradnjom Južnog toka obezbede dodatnu energiju za svoj „necenzurisani“ razvoj, ali i da na taj način dođu u posed gasnih ventila kojima bi mogle da u narednom periodu kontrolišu liderstvo koje Nemačka, sve naglašenije, iskazuje u okviru EU. Ali, Nemačka je, iskoristivši početnu prednost uspostavljenu Severnim tokom, nametnula EU legislativu saglasno kojoj se svim državama članicama mora obezbediti pristup svakoj novoj gasnoj snabdevačko-isporučilačkoj infrastrukturi. I tako, Južni tok je krahirao, Rusi se okrenuše Kinezima i Turcima, ali, čini se, ne sa velikim entuzijazmom, jer će se drugi krajevi novih gasovoda nalaziti u posedu velikih, ekonomskih i političkih sila, koje će kao i Nemci znati da vode energetsko-političku igru u svoju korist.
Mislim da niko neće pogrešiti ako konstatuje da je dezavuaciji srpske energetsko-razvojne stvari, iako će to mnogima izgledati paradoksalno, najviše doprinela „ispod površinska“ borba najvažnijih članica EU oko toga na čijoj će teritoriji biti ventili krajeva gasnih sibirskih cevovoda, da bi se, i na taj način, obezbedili uslovi za buduća liderstva u okviru tog novog državnog entiteta u nastajanju. A kad se još malo bolje zagleda u sve posledice sloma Južnog toka, mislim da se neće mnogo pogrešiti ako se pomisli da su Amerikanci ovaj put poprilično zloupotrebljeni od svojih najvažnijih razvojnih geostrateških evropskih partnera. Možda i zbog toga što žele da im, zloupotrebom oko Ukrajine, pokažu da im nisu oprostili obelodanjena neovlašćena prisluškivanja.
Autor je profesor Univerziteta u Kragujevcu
