Izvor: Blic, 01.Feb.2015, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti nam opasnost koja može lako da se izbegne, ali država ništa ne radi po tom pitanju
Srbija je jedina država u regionu koja još nije pristupila Konvenciji o zabrani kasetne municije, iako je i sama žrtva te vrste naoružanja. Konvenciju o kasetnoj municiji do sada je potpisalo 115 zemalja, a ratifikovalo njih 86, podsetili su predstavnici udruženja "Akcija i pomoć" na tribini organizovanoj na Pravnom fakultetu u Nišu, pišu "Novosti".
Kasetne bombe i dalje predstavljaju opasnost za građane Srbije, a incijativa da naša zemlja postane "odgovorna država" potekla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je iz Niša, u kome je maja, ratne 1999. samo u jednom danu od ovih NATO projektila poginulo 15, a ranjeno više od 50 ljudi, pišu "Večernje novosti".
Predsednik udruženja "Akcija i pomoć" Slađan Vučković, koji je i sam žrtva kasetne municije, kaže da je neophodno da država što pre pristupi Konvenciji o kasetnoj municiji, jer bi tada dobili od razvijenih zemalja potpisnica pomoć za dekontaminaciju.
- Radi se o oružju koje može da eksplodira i desetinama godina nakon bombardovanja - ističe Vučković.
- Među indirektnim žrtvama nalaze se porodice, koje se zajedno sa svojim članovima koji su stradali od kasetnih bombi nose sa svim problemima, finansijskim i psihološkim.
Vučković negira tvrdnje proizvođača da su kasetne bombe "precizne". Navodi da su Nišlije mogle da se uvere u obrnuto u vreme NATO bombardovanja, kada su avioni gađali aerodrom, a bombe se raspršile po stambenom naselju Duvanište, udaljenom više kilometara.
- Sve kasetne bombe imaju pijezo kristal, koji može da se aktivira uz pomoć statičkog elektriciteta koji ima svaki čovek ili životinja - veli Vučković. - Takođe, ove bombe imaju različite upaljače koji se aktiviraju na svetlost, temperaturu, potres što znači da zaostala kasetna bomba može da eksplodira ne samo kada se nagazi, već i kada pored nje prođete, ili je obasja prvo sunce posle noći u kojoj je bačena.
Interes države
Profesor Pravnog fakulteta u Nišu Nebojša Raičević ocenjuje da ne postoje pravne prepreke da Srbija pristupi Konvenciji koja je na snazi od 1. avgusta 2010. godine.
- Osnovno pitanje oko pristupanja Konvenciji je interes države - ističe Račević. - Naša država mora da odluči da li bi joj to bilo od koristi ili ne.
