Izvor: Politika, 08.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prete toplotni talasi
Prema procenama, južnu Evropu očekuje povećanje temperature vazduha za dva do tri stepena Celzijusova
U Srbiji i južnoj Evropi pogoršavaju se životni uslovi izazvani visokim temperaturama i sušom što dovodi do smanjenja količine pitke vode, vodnih potencijala reka i pogoršanja opštih uslova za poljoprivrednu proizvodnju. Zbog globalnog otopljavanja, povećava se rizik od kopnenih bujica i češćih obalnih plavljenja. U planinskim područjima će doći do smanjenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << snežnog pokrivača. Očekuje se da će promena klime uticati na povećanje zdravstvenih rizika posebno zbog toplotnih talasa, upozorilo je Ministarstvo zaštite životne sredine Dana životne sredine, koji je bio posvećen klimatskim promenama i biodiverzitetu.
U svetu se predviđa da će doći do globalnog povećanja temperature za jedan stepen Celzijusov do kraja 2025. godine, odnosno za tri stepena do kraja 21. veka. Prema nekim procenama, u južnoj Evropi može se očekivati povećanje temperature vazduha za oko dva stepena Celzijusova u zimskom periodu i od dva do tri stepena u letnjem. Takođe se očekuje smanjenje padavina u toku leta od pet do 15 odsto. Balkansko poluostrvo i Srbija spadaju u područja vrlo ugrožena sušom.
„Ono što smo zapazili kao neki indikator promene klime na našem području jeste da su poslednjih godina učestaliji ekstremi i temperature i padavina”, ističe Jasminka Smailagić, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. Godina 1999. bila je sa najvećom količinom padavina u Srbiji, do sada, a za njom je sledila 2000. sa ekstremno malom količinom padavina. Na godišnjem nivou, najtoplija godina na području Srbije je bila 2000, a najtoplije leto 2003. godine što se ne poklapa s najtoplijom godinom i letom na globalnom nivou.
Milan Medarević, profesor Šumarskog fakulteta, upozorava da će klimatske promene imati za posledicu i postepeno propadanje šuma. Prvi će se na udaru naći četinari, na primer, smrča i jela, podložni napadu gljiva koje dovode do sušenja stabala. U Srbiji se više od dve decenije beleži sušenje stabala, a posebno su ugrožene vrste crni i beli bor na Zlatiboru, Maljenu, Suvoboru, Šarganu i Kopaoniku.
Zbog efekta staklene bašte dolazi do koncentracije ugljen-dioksida što utiče na povećanje i gustinu biljnog pokrivača, a to rezultira većom biomasom, a pogoduje razvoju parazita, posebno rđe i pepelnice.
Ovaj profesor kaže da će globalno zagrevanje atmosfere izazvati pomeranje određenih tipova šumskih zajednica ka polovima za nekoliko stotina kilometara i promenu njihove strukture. Osim toga, u nekim oblastima može se očekivati ubrzano odumiranje drveća kao posledica stresa i napada štetočina i biljnih bolesti, uz promene u brzini rasta, otežane prirodua i veštačku regeneraciju, kao i povećanje šteta prouzrokovanih šumskim požarima i atmosferskim nepogodama.
Medarević kaže da se na umerenim i višim geografskim širinama očekuje povećanje dužine vegetacionog perioda kao posledica globalnog zagrevanja vazduha. Rast srednje temperature vazduha doprineće pomeranju klimatskih, usled toga i vegetacionih zona, kako na geografskoj širini ka polovima, tako i na nadmorskoj visini. Pri tome bi promena temperature samo za jedan stepen uslovila njihovo pomeranje ka polovima za 200 do 300 kilometara. Pomeranje ka većim nadmorskim visinama procenjuje se na 150-200 metara.
N. Kovačević
[objavljeno: 09/06/2009]
