Izvor: Politika, 28.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presuda poništena, dete u Belgiji
Kako se Opštinski sud u Velikoj Plani ogrešio o roditeljska prava Marije Arsenijević samo zato što je pripadnica Jehovinih svedoka
Istina je u Velikoj Plani izašla na videlo, i pored napora zaposlenih u tamošnjem Opštinskom sudu da od javnosti sakriju razlog što je sudija ovog suda Mariji Arsenijević-Todorović iz sela Saraorci privremeno oduzeo sedmomesečnu bebu. Okružni sud u Smederevu poništio je rešenje sudije Dejana Rusalića koji je bebu rođenu u braku Gordana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Todorovića i Marije Arsenijević privremeno poverio ocu uz obrazloženje da je majka član verske organizacije Jehovini svedoci. Sud u Smederevu je, kao drugostepeni, utvrdio da je privremena mera doneta "bez relevantnih dokaza". Ovaj sud utvrdio je da su prekršene norme domaćeg zakonodavstva i principi Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja zabranjuje diskriminaciju po osnovu veroispovesti. Sudija Dejan Rusalić, koji je ove godine inače proglašen za jednog od deset najboljih mladih delilaca pravde u Srbiji, vodio je postupak za razvod braka Todorovićevih. Taj postupak nije bio završen kada je Rusalić, prihvatajući mišljenje Centra za socijalni rad u Velikoj Plani odlučio da bebu privremeno dodeli ocu na staranje. Otac je dete odmah odveo u Belgiju, a majčin advokat je odlučio da zatraži pomoć javnosti.
I sudija Rusalić i zaposleni u sudu i Centru za socijalni rad prvo su poricali da je činjenica da je Marija član Jehovinih svedoka, verske organizacije koju u našem društvu smatraju sektom, pravi razlog što je dete dodeljeno ocu. Pune dve nedelje zaposleni u ovim ustanovama pozivali su se na tajnost podataka, na poverljivost postupka i službenu tajnu, uporno ponavljajući da pripadnost Jehovinim svedocima nije igrala odlučujuću ulogu. Sada se, ipak, ispostavilo da nisu bili iskreni i da su samo nastojali da prikriju razloge svojih odluka.
Smederevski sud je utvrdio i da se Centar za socijalni rad u Velikoj Plani ogrešio o pravila profesije u predlogu da dete privremeno oduzme majci jer nije dostavio nijedan dokaz da je ona nepodobna, osim šturog ukazivanja na njeno versko opredeljenje koje bi, navodno, prema njihovim ocenama, štetilo detetu. Sud u Smederevu je u obrazloženju poništenja odluke podsetio da se mera o privremenom poveravanju maloletnog deteta donosi "jedino u slučaju da bi se sprečilo nasilje i obezbedio minimum egzistencije". Smederevsko sudsko veće ukazalo je i na činjenicu da oduzimanje deteta tog uzrasta od majke zahteva izuzetno opravdanje.
Ova odluka višeg suda je, međutim, slaba uteha za majku koja je odvojena od svoje bebe. Privremena mera je ukinuta, ali Marija Arsenijević ne može da vidi svoju sedmomesečnu devojčicu zato što je njen suprug odveo dete u Belgiju. Naša ambasada u Briselu obaveštena je o čitavom slučaju, ali još nema informacija o tome da li je nešto preduzeto da dete bude vraćeno u Srbiju. Jer, jedan roditelj ne sme odvesti dete u inostranstvo bez saglasnosti drugog roditelja, a otac bebe je upravo to uradio.
Javnost bi, sasvim sigurno, ostala uskraćena za detalje ovog nesvakidašnjeg sudskog presedana da ih nije otkrio advokat Stevan Janković. On je rekao novinarima da je sedmomesečna beba majci oduzeta samo na osnovu šture i nedovoljno uverljive tvrdnje Centra za socijalni rad u Velikoj Plani da je ona pripadnik Jehovinih svedoka. U izjavi koju je dao "Politici", advokat Janković je tvrdio i da je sudija Dejan Rusalić, koji je doneo privremenu meru, odluku da bebu dodeli ocu Gordanu Todoroviću doneo na ročištu na koje njegova klijentkinja nije bila pozvana.
– Gordan je Mariji uzeo sva dokumenta i kada je bio siguran da ona zbog toga ništa ne može da uradi dete je odveo u Belgiju bez njenog znanja – rekao je Janković u izjavi za "Politiku".
Opštinski sud u Velikoj Plani, ni posle brojnih prozivki i pitanja, nije našao za shodno da se obrati javnosti i obrazloži koje je dokaze cenio kada je donosio ovakvu odluku. Bojažljivo i bez konkretnih odgovora, sud je tek posle nedelju dana izdao saopštenje u kojem se navodi da je sudsko veće odluku o poveravanju deteta ocu donelo na osnovu izveštaja stručnog tima Centra za socijalni rad u Velikoj Plani, sastavljenom od psihologa, socijalnog radnika i pravnika. Sud je smatrao i da je, kako se navodilo u saopštenju, doneta odluka koja je najbolja za dete. Nigde, međutim, sud nije preciznije naveo šta su to članovi tima Centra za socijalni rad utvrdili što je uticalo da sudija Rasulić donese odluku da sedmomesečnu bebu privremeno dodeli ocu na staranje.
Sudije u Velikoj Plani, sa kojima smo razgovarali, nisu objasnile šta je to što je uticalo da sedmomesečnu bebu, za koju se pretpostavlja da je majka još doji, dodele ocu, a da brakorazvodna parnica nije okončana.
Direktor Centra za socijalni rad u Velikoj Plani Dragana Grujić rekla je za naš list da je stručni tim Centra dostavio svoje mišljenje sudu na osnovu činjenica do kojih su došli prilikom poseta na terenu, ali i tokom razgovora koji je u prostorijama Centra obavljen sa supružnicima. Zbog "zaštite interesa učesnika u brakorazvodnoj parnici" i pod izgovorom da je sadržaj predmeta "službena tajna", Grujićeva je objasnila da podatke do kojih je došao Centar ne sme da obelodanjuje.
– Mislim da je greška suda u tome što je slepo prihvatio stav Centra za socijalni rad – kaže za "Politiku" advokat Božo Prelević. – U konkretnom slučaju sud je morao da, ako mu se mišljenje Centra za socijalni rad nije učinilo logičnim, putem veštaka psihologa, utvrdi tačnost njegovih tvrdnji. Trebalo bi da se ispita i podobnost osoblja iz Centra koje je dalo ovakvo mišljenje s obzirom na to da su zaposleni u ovim institucijama najpodložniji korupciji jer nema ko da ih kontroliše – kaže Prelević.
Odluku o starateljstvu u ponovljenom postupku donosiće isti sudija koji je potpisao i prethodno rešenje, dakle isti onaj sudija koji je bez relevantnih dokaza, kako je utvrdio drugostepeni sud, doneo privremenu meru da se starateljstvo nad sedmomesečnom bebom privremeno dodeli ocu.
– To što će isti sudija da vodi postupak ne mora da predstavlja nikakav problem – smatra advokat Prelević. – Njemu je Okružni sud u Smederevu decidno naložio ono što mora da uradi u ponovljenom postupku.
Da versko opredeljenje ne može biti osnov za oduzimanje deteta, ukazuje i presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu o kojoj je naš list pisao prošle nedelje. Strazbur je oborio presudu Vrhovnog suda Austrije kojom su deca jedne domaćice iz mesta Gaisau dodeljena ocu zbog toga što je majka pripadnik Jehovinih svedoka. Navedeno je da je otac posebno naglasio da njegova bivša supruga neće dozvoliti da njihova deca, ako to bude potrebno, dobiju transfuziju krvi. Međutim, kako je navedeno u obrazloženju odluke, "ukoliko nema roditeljske dozvole za medicinski neophodnu transfuziju krvi bilo kom detetu, takva dozvola može se dobiti na osnovu sudske odluke uz skladu sa članom 176. Građanskog zakonika". Dakle, roditelj koji je član Jehovinih svedoka zapravo, prema austrijskom pravu, ne može odlučiti da deca ne dobiju transfuziju krvi zato što njegova vera to ne dozvoljava.
Sud za ljudska prava u Strazburu je naveo da svi ljudi jednako uživaju građanska i politička prava nezavisno je od verskih uverenja, kao i da veroispovest ne može predstavljati prepreku za vršenje građanskih obaveza, kao što je roditeljstvo.
-----------------------------------------------------------
Bebe se ne razdvajaju ni od majki u zatvoru
Samo u 20 odsto slučajeva starateljstvo se dodeljuje ocu
Prvom opštinskom sudu u Beogradu tokom prošle godine podneto je 668 zahteva za razvod braka od kojih je u 80 odsto slučajeva sud doneo i odluku o starateljstvu nad decom. Prema rečima Vesne Sekulić, sudije i portparola ovog suda, samo u malom broju slučajeva, oko 20 odsto, sud starateljstvo dodeljuje ocu.
- U 80 odsto slučajeva starateljstvo nad decom je dodeljivano majci - precizira sudija Sekulić. - Situacije u kojima se starateljstvo dodeljuje ocu su izuzetne, a to se dešava u slučajevima kada se utvrdi da je majka psihički bolesnik ili narkoman. Prilikom donošenja odluke sud pribavlja i ceni mišljenje nadležnog Centra za socijalni rad. I u slučajevima kada se supružnici, pre ili tokom brakorazvodne parnice, sporazumno dogovore kome će "pripasti" dete, sud je dužan da od Centra za socijalni rad pribavi mišljenje.
Odluka o starateljstvu se, prema rečima Sekulićeve, bazira na osnovu mišljenja Centra za socijalni rad. U njihovom timu su psiholog, socijalni radnik, pedagog i pravnik. Kada mišljenje Centra bude dostavljeno sudu, a potom i predočeno supružnicima, oni imaju pravo da predlože sudu druge dokaze za koje smatraju da bi im bili od koristi.
Da se majke samo izuzetno razdvajaju od dece potvrđuje i činjenica da su bebe osuđenica u ženskom zatvoru u Požarevcu zajedno sa majkama do prvog rođendana. One se rađaju u požarevačkom porodilištu, ali prvu godinu života provode iza zatvorskih rešetaka, bez obzira na to što su njihove majke osuđene zbog teških krivičnih dela. Prema podacima koje smo dobili u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija, u ženskom zatvoru postoji posebno odeljenje, takozvano porodilište, u kome su smeštene osuđenice sa bebama.
- Na izdržavanju kazne trenutno se nalazi jedna osuđenica koja ima sedmomesečnog sina i on je smešten zajedno sa njom - kaže za "Politiku" Saša Vukadinović, načelnik Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde. - Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija određeno je da osuđena žena koja ima dete može da ga zadrži do navršene prve godine života. Posle toga roditelji sporazumno odlučuju da li će dete poveriti na čuvanje ocu, ostalim srodnicima ili drugim osobama.
Do sada, kako ističe Vukadinović, nije bilo zahteva da se dete pre isteka roka od godinu dana, dodeli ocu na čuvanje.
Novinari "Politike" su u požarevačkom zatvoru pravili i reportaže o majkama sa bebama. Među njima je bilo onih koje su osuđene za neka lakša imovinska krivična dela, ali i onih koje su počinile ubistvo. Jedna osuđenica koja je ubila svoju svekrvu i "ostavila" mužu dva sina, na izdržavanju kazne je "započela novi život" i, posle tajnih susreta sa jednim osuđenikom, rodila još jednog dečaka.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 28.08.2007.]
