Izvor: Politika, 09.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Presretači” vrebaju bahate vozače
Italijani u potrazi za onima koji krše propise jure u „lambordžiniju”, Nemci u „mercedesima” i BMV-ima, a mi u „škodama” i „pežoima”
Suludoj vožnji bahatih vozača saobraćajna policija mogla bi stati na kraj, ili je bar suzbiti u najvećoj mogućoj meri, sa desetak novih vozila – „presretača” koji od maja krstare najprometnijim srpskim saobraćajnicama. Reč je o automobilima velike snage bez policijskih obeležja, opremljenim kamerom s >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radarom, koji prate, snimaju i zaustavljaju vozila ili motocikle kada naprave prekršaj kao što su neprilagođena brzina ili nepropisno preticanje.
Branko Pantović, načelnik Odeljenja za prevenciju i saobraćajna obezbeđenja u Upravi saobraćajne policije MUP-a Srbije, kaže da je za mesec dana na putnim pravcima koji su kontrolisani smanjen broj drastičnih prekoračenja brzine, pod čime se podrazumeva kretanje od 200 kilometara na sat.
– Nadamo se da do kraja turističke sezone uz ovaj nadzor nedozvoljena brzina neće biti veća od deset odsto u odnosu na propisanu. „Presretači” su namenjeni bahatim vozačima koji znakove ograničenja brzine smatraju ukrasima i tako ugrožavaju sve učesnike u saobraćaju – ističe Pantović.
Za ovakav vid kontrole na domaćim saobraćajnicama koriste se četvorotočkaši marke „škoda superb” i „pežo 607”. Kako ih prepoznati?
– Ako vas pretekne vozilo sa upaljenim plavim svetlosnim signalima na prednjem i zadnjem delu vozila, a zatim se na polici za gepek pojavi ekran na kome se smenjuju ispisane poruke na više jezika: „policija”, „usporite kretanje”, „pratite vozilo” i „zaustavite vozilo”, morate se zaustaviti. Osim svetlosnih upotrebljavaju se i zvučni signali-sirene. Ukoliko vozač osporava prekršaj i odbija da plati kaznu na licu mesta, video zapis kao dokaz biće prosleđen sudiji za prekršaje. Svi uređaji imaju sertifikat o ispravnosti tako da nema sumnje u njihovu tačnost – objašnjava Pantović.
Osim u pokretu, „presretač” može snimiti prekršaj i dok je parkiran uz put, a zatim obavestiti prvu saobraćajnu patrolu koja prekršioce zaustavlja na bezbednom mestu i predočava vozačima šta su uradili. Statistike policija u susednim državama, gde „presretači” uveliko postoje, beleže pozitivan trend smanjena saobraćajnih nezgoda i opasnijih prekršaja.
– Takva vozila na domaćim autoputevima i magistralama mogu obavljati nadzor samostalno ili u kombinaciji sa obeleženim policijskim vozilima. U automobilima se nalazi najmanje dva, odnosno najviše pet saobraćajnih policajaca u uniformi ili civilu što obično zavisi od dnevnog rasporeda rada – tvrdi Pantović.
Milan Petrov, glavni policijski inspektor, od maja svakodnevno krstari Koridorom 10 i kaže da vozači još nisu navikli na „presretače”.
– Prva reakcija je iznenađenje jer malo ko očekuje da će biti praćen i sniman u pokretu. Dešava se da vozači pokušaju da negiraju prekršaj ili da se nagode sa nama. To je nemoguće, jer sve imamo video i audio dokumentovano – veli Petrov.
Italijani u potrazi za onima koji krše propise jure u „lambordžiniju”, Nemci u „mercedesima” i BMV-ima, Hrvati u „škodama”, „pasatima”, a Rumuni imaju i jedan „porše”. Da bi upravljao vozilom koje za manje od šest sekundi dostigne brzinu od 100 kilometara, ili do 200 kilometara na sat stiže za svega 14 sekundi, saobraćajni policajac mora da prođe dodatnu obuku.
– Saobraćajci koji upravljaju „presretačima” imaju Be kategoriju i obučeni su da voze snažne automobile, a da ne ugroze ostale učesnike u saobraćaju. Oni moraju da predvide situacije na terenu i da se ponašaju odgovorno – izričit je Pantović.
On upozorava vozače da ne bacaju novac na kupovinu antiradara, jer vozila bez obeležja policije ne emituju signal i ne može ih detektovati nijedan radarski uređaj.
– Jedina zaštita je skloniti nogu sa papučice za gas. I to ne zbog policije, već zbog sopstvene i bezbednosti drugih učesnika u saobraćaju – poručuje Pantović.
Kazne za prekoračenje brzine kada vas uhvati jedno od vozila u pokretu iste su kao i ako prekršaj snimi stacionarni radar. One se kreću od 1.000 do 25.000 dinara, uz moguće izricanje zabrane upravljanja vozilom od tri meseca do godinu dana.
10/07/2008
[objavljeno: Daliborka Mučibabić]
