Izvor: Politika, 16.Jul.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preprodaja čačanskih fabrika
Bankrot i ponovna prodaja negdašnjih simbola privrednog napretka – Fabrike hartije „Božo Tomić” i „Niskogradnje”
Čačak – Leta 2007, u razmaku od četiri sedmice, Agencija za privatizaciju prodala je na aukciji dva čačanska preduzeća, Fabriku hartije „Božo Tomić” sa 495 radnika, i „Niskogradnju” gde je bilo 127 zaposlenih. Ovih dana, posle tačno osam godina, Agencija je u istoj sedmici objavila da ponovo prodaje ova privredna društva jer su u međuvremenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bankrotirala. I to opet istovremeno.
To je slika i prilika privatizacije u čačanskom kraju koji je osamdesetih prošlog veka bio na velikom glasu po privrednom usponu, mnoštvu proizvodnih pogona i zanatskih radnji okupljenih u zadruzi „Univerzal” i naslonjenih na velike fabrike. A poslovnu današnjicu u ovom gradu simbolizuju dva rečena preduzeća i – njihova propast.
Fabrika hartije, prva industrija u Čačku, počela je da radi 2. juna 1930. godine pod nazivom „Pantić i drug”, izrađujući sve vrste fine hartije. Nije obustavljala proizvodnju ni početkom Drugog svetskog rata. Jedini zastoj zabeležen je 1944. godine, ali su i tada mašine povremeno pokretane. Rad je normalizovan 1945, uvozom celuloze iz SSSR-a i kamenog uglja iz Bugarske. Te godine ovde je počela izrada papira za novčanice Narodne banke Jugoslavije, prve u oslobođenoj zemlji, a mašine su bez prekida pravile hartiju i u doba sankcija devedesetih, i za vreme bombardovanja 1999. Ali, sve linije zaustavljene su, i to konačno, 12. marta 2011. kad je isključena struja zbog neplaćanja. Vlasnik fabrike ubrzo je isekao jednu od tri papir mašine i prodao kao staro gvožđe.
Na aukciji 12. jula 2007. godine Fabriku hartije u kojoj je 70 odsto kapitala bilo procenjeno na 378,8 miliona dinara (4,6 miliona evra), kupio je Hristo Kovački iz Sofije, po početnoj ceni od 90,9 miliona dinara. Danas, Agencija prodaje ovu fabriku kao pravno lice, prikupljanjem ponuda. Procenjena vrednost je 588 miliona dinara (ili 4,9 miliona evra), a stečajni upravnik dužan je da prihvati najvišu dostavljenu ponudu, ukoliko je bar jedan dinar iznad polovine procenjene vrednosti. Istovremeno, priznata potraživanja od fabrike iznose čak 2,15 milijardi dinara (17,9 miliona evra), ali to ne ide na teret novog vlasnika već stečajne mase gde će se poverioci namiriti, u najboljem slučaju, sa desetak odsto.
Fabrika, inače, ima dve papir mašine, energanu snage čak 8,6 megavata i sve instalacije pripremljene za još jedan toliki izvor struje, 23.814 kvadrata hala i 12,88 hektara zemljišta skoro u centru grada.
Jedan deo problema, Fabrici hartije pričinio je laki uvoz svih vrsta papira, i teško je bilo opstati u takvoj konkurenciji. Mnogo teže bilo je upropastiti „Niskogradnju” koja je bila glavni favorit na lokalnim gradilištima. Godine 2002. dobila je i nagradu opštine Čačak kao najbolje preduzeće u ovom gradu, da bi posle samo osam godina bankrotiralo.
„Niskogradnju” je na aukciji, 14. juna 2007. godine, kupio Milenko Zimonjić iz Beograda. Procenjena vrednost kapitala (70 odsto) bila je 102,9 miliona dinara, početna cena na nadmetanju 23 miliona, a Zimonjić je pobedio ponudivši čak 230 miliona dinara. Agencija danas prodaje „Niskogradnju” kao pravno lice, upravnu zgradu i radionice, asfaltnu bazu i 1,7 hektara zemljišta, javnim nadmetanjem po početnoj ceni od 70 miliona dinara. U odvojenom postupku, takođe javnim nadmetanjem, kupcima se nudi 21 mašina i vozilo ovog putarskog kolektiva, po početnoj ceni od 13,5 miliona dinara. Inače, priznata potraživanja poverilaca prema „Niskogradnji” iznose 229,7 miliona dinara (1,9 miliona evra).
Krajem 2013. godine Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj u Čačku objavila je konačni bilans privatizacije preduzeća u ovom gradu, koja je započela 20. decembra 2002. prodajom hemijske industrije „PKS Lateks” na zatvorenom tenderu, a bila završena sedam godina kasnije, 11. decembra 2009, aukcijskom prodajom Televizije Čačak. Uzdajući se u podatke Agencije za privatizaciju, Gradska uprava je saopštila da je od 60 društvenih preduzeća zatečenih u gradu na početku ovog veka 16 otišlo u stečaj jer nije bilo zainteresovanih kupaca a prodata su 44, od kojih je još 17 naknadno bankrotiralo ili uvedeno u stečaj.
To je, pokazalo se na kraju, bila prodaja upola cene. Jer, ukupna vrednost 44 ponuđena preduzeća bila je procenjena na 5,58 milijardi a prodata su za 2,86 milijardi dinara. Ako se za srednji kurs uzme 80 dinara za jedan evro, proizilazi da su privredna društva koja vrede 70 prodata za 35 miliona evra, a u njima je u trenutku privatizacije bilo 4.640 zaposlenih.
Regionalna privredna komora iz Kraljeva saopštila je svojevremeno, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, da je 1988. na području grada Čačka (tada opštine) bilo 38.768 zaposlenih, dok je 2010. na istoj teritoriji registrovan samo 26.571 zaposleni.
.jpg)
