Izvor: Politika, 17.Nov.2013, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preporukom protiv groznice „zapadnog Nila”
Poziv države da za narednu godinu obezbede budžet za suzbijanje komaraca, lokalne samouprave ne mogu da ispune jer nemaju novca
Novembar je a komarci nam još dahću za vratom. Kao za inat, upravo ove godine, kada smo bili na pragu proglašenja epidemije groznice „zapadnog Nila”, leteće krvopije i u jesen nastavljaju da nas more. Čini se da za razliku od prethodnih sezona ne nameravaju da se povuku u zimski san nego i dalje pod okupacijom drže naše sobe za spavanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Te kućne vrste komaraca jesu one koje prenose potencijalno smrtonosni virus od kojeg su ove godine, do 23. oktobra, obolele 302 osobe, a umrlo 35, što je, u obe kategorije, oko četiri puta više nego 2012.
U beogradskom Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, koji je letos motrio na eventualnu pojavu virusa u 26 gradova, uveravaju da komaraca ove jeseni nema više nego ranijih godina i da se ljudima tako samo čini jer su se nahvatali straha od bolesti.
Čak i ako je istina da su nam u tom strahu narasle oči, to je odličan podsetnik da je ovo krajnje vreme da se država organizuje kako bi sledeće godine spremnije dočekala izbijanje groznice i predupredila epidemiju.
Izgleda da će republička vlast umiriti savest tako što će lokalnim samoupravama uputiti prporuku kojom će prebaciti odgovornost na njih, a uprave mnogih gradova će se verovatno ponovo pozvati na to da nemaju novca da smanje rizik od bolesti.
I tako, niko neće biti kriv što se ništa ne preduzima. Ali, ako odrasle komarce ne budemo, kako stručnjaci savetuju, suzbijali po kućama i u toku zime, a larve zatirali već od proleća, može se dogoditi da se narednog leta groznica ponovo vrati četiri puta jača.
Ministarstvo zdravlja je, bar preko medija, pozvalo lokalne samouprave da na vreme sačine plan i obezbede novac za zaštitu od komaraca u idućoj sezoni. Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave namerava da svim gradovima prosledi taj dopis Ministarstva zdravlja.
Na to će, sudeći po prvom komentaru iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), dobiti odgovor: „Da smo mogli, uradili bismo to i ranije.”
– Ima gradova koji prethodnih godina nisu u svojim budžetima ni planirali suzbijanje komaraca, jer novca nije bilo dovoljno. Opštinske kase su sada praznije nego ranije. Ne vidim kako će opštine u hroničnoj besparici sledeće godine odjednom uspeti da nađu sredstva – kaže Ljubinka Kaluđerović, sekretarka odbora za zaštitu životne sredine SKGO.
Kao pomoć od države, lokalne samouprave će i u 2014. godini moći da računaju na to da će pomoću novca Ministarstva zdravlja Zavod za biocide i medicinsku ekologiju, kako najavljuje njegova direktorka dr Dragana Despot, nadzirati 26 gradova da bi se uočila eventualna pojava virusa.
Ta ustanova će, kaže dr Despotova, ovog meseca organizovati sastanak sa predstavnicima svih opština da bi ih posavetovala kako da se nose sa virusom i ponovo ih upozorila na nužnost nalaženja novca za akcije suzbijanja komaraca.
Ni Ministarstvo poljoprivrede više ne previđa opasnost od groznice „zapadnog Nila”, pa je odlučilo da nađe novac kojim bi Uprava za veterinu pred iduće leto otpočela monitoring nad pticama, u kojima se virus začinje, a odatle prelazi na komarce koji ga dalje prenose na čoveka.
Motriće se i na konje i živinu, koji bivaju zaraženi i pre ljudi, pa su jedan od prvih indikatora da se bolest širi.
Zašto Uprava za veterinu i lani nije pazila na te vrste kao što je radila prethodnih godina, u ministarstvu nisu objasnili. Nezvanično, zbog „bušne” kase tada su pokušavali da uštede, iako je groznica još pre dve godine odnela devet žrtava od ukupno 71 pacijenta, tako da se znalo da smo u opasnosti.
Pre nekoliko meseci Zorica Novaković, direktorka Uprave za veterinu, smenjena je uz nekoliko zvaničnih obrazloženja od kojih je jedno bilo upravo to što je izostao nadzor nad vrstama koje su „rezervoari” virusa „zapadnog Nila”. Iz toga bi, valjda, sledilo da ona nije ni predložila da se taj monitoring uvrsti u godišnji program uprave.
Druga mogućnost jeste da je to uredno zatražila od nadređenih u ministarstvu i da je bila odbijena. Potom je krivica svaljena na nju, pošto je ionako prelomljeno da je smene zbog svih ostalih, jačih razloga, među kojima je u saopštenju ministarstva, kojim je objavljen njen odlazak, ovaj propust zauzeo tek poslednje mesto.
Lokalne samouprave bi kao pomoć od države trebalo da dobiju i besplatan preparat za suzbijanje larvi komaraca. To sredstvo je Ministarstvo životne sredine još 2008. godine nabavilo u velikim količinama i besplatno ga stavilo na raspolaganje svim opštinama koje ne mogu sebi da priušte da ga kupe.
Ali, bez obzira na tu besparicu, prema podacima ministarstva, nijedan grad nije letos zatražio da dobije deo preparata. U resoru Zorane Mihajlović do juče nisu uspeli da provere koliko je uopšte te supstance ostalo za narednu sezonu, kao ni još jedan bitan podatak – kome bi opštine trebalo da se obrate ako je žele.
Jer kad je 2012. godine formirana nova vlast, neke oblasti su iz Ministarstva životne sredine prenete u nadležnost Ministarstva prirodnih resursa, tako da je, kako nam je rečeno, moguće da bi lokalne samouprave morale da pozovu kabinet Milana Bačevića, a možda i Ministarstvo lokalne samouprave ili Ministarstvo zdravlja.
Valjda će se do proleća, kad bi moralo početi suzbijanje larvi, saznati koja je prava adresa na koju lokalne samouprave mogu da se obrate za tu pomoć.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 17/11/2013
