Izvor: Akter, 11.Sep.2015, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preminuo profesor Slobodan Ž. Marković

U Beogradu je danas preminuo profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Slobodan Ž. Marković, prvi i dugogodišnji upravnik Zadužbine "Desanka Maksimović", saopštila je danas Narodna biblioteka Srbije (NBS)

"Profesor Marković ostvario je izuzetan doprinos u radu u Zadužbini. Sa timom stručnjaka, priredio je celokupna dela Desanke Maksimović u kritičkom izdanju po najvišim naučnim standardima. Time je verifikovano njeno stvaralaštvo, a ujedno je dat doprinos sistemskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << brizi društva za priređivanje celokupnih dela stvaralaca koji su zadužili srpsku kulturu", navodi se u saopštenju.

Slo­bo­dan Ž. Mar­ko­vić ro­đen je 1928. go­di­ne u se­lu Gor­nji Mu­šić kod Va­lje­va. Osim u Beogradu, Nišu i Prištini, predavao je na univerzitetima u Getingenu i Pekingu.

Je­dan je od osni­va­ča i du­go­go­di­šnji di­rek­tor Me­đu­na­rod­nog sla­vi­stič­kog cen­tra Sr­bi­je. Bio je vi­še go­di­na pred­sed­nik Dru­štva za srp­sko­hr­vat­ski je­zik i knji­žev­nost Sr­bi­je i Sa­ve­za sla­vi­stič­kih dru­šta­va Ju­go­sla­vi­je, glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ča­so­pi­sa "Knji­žev­nost i je­zik", pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra Zma­je­vih deč­jih iga­ra i vi­še­go­di­šnji glav­ni ured­nik ča­so­pi­sa "De­tinj­stvo".

Bio je član Pred­sed­ni­štva Me­đu­na­rod­nog ko­mi­te­ta sla­vi­sta, pot­pred­sed­nik i pred­sed­nik UNE­SKO aso­ci­ja­ci­je rad­ni­ka na knji­zi za de­cu i stal­ni na­uč­ni sa­vet­nik, je­dan od osni­va­ča i član Iz­vr­šnog od­bo­ra Vu­ko­ve za­du­žbi­ne.

Za svoj rad do­bio vi­še pri­zna­nja, me­đu osta­li­ma i "Vu­ko­vu na­gra­du", Me­da­lju Hum­bol­to­vog uni­ver­zi­te­ta, me­da­lju "Hans Kri­sti­jan An­der­sen", ne­mač­ki or­den "Ve­li­ki krst za za­slu­ge I re­da" i ju­go­slo­ven­ski "Or­den za­slu­ga za na­rod sa zlat­nom zve­zdom".

Na­uč­ni rad pro­fe­so­ra Slo­bo­da­na Ž. Mar­ko­vi­ća po­sve­ćen je isto­ri­ji no­vih ju­go­slo­ven­skih knji­žev­no­sti, nji­ho­vim ve­za­ma i ve­za­ma sa svet­skom

knji­ževno­šću, kao i knji­žev­no­sti za de­cu. Ob­ja­vio je oko 600 knji­žev­nih stu­di­ja i ras­pra­va, kao i knji­ge – "Za­pi­si o knji­žev­no­sti za de­cu", "Knji­žev­ni po­kre­ti i to­ko­vi iz­me­đu dva svet­ska ra­ta", brojne mo­no­gra­fi­je među kojima i "La­za La­za­re­vić", "Mi­lan Ra­kić", "Bran­ko Ćo­pić", "Isi­do­ra Se­ku­lić".

Nadaleko su čuvene njegove an­to­lo­gi­je – "An­to­lo­gi­ja srp­ske pri­če za de­cu", "An­to­lo­gi­ja srp­skih po­e­ma za de­cu", "Ko je bo­lji ju­nak", "Đa­ku pr­va­ku", "Zlat­na knji­ga".

Mar­ko­vi­će­vi ra­do­vi su pre­vo­đe­ni na sve ju­žno­slo­ven­ske je­zi­ke, kao i na ne­mač­ki, en­gle­ski, fran­cu­ski, ru­mun­ski, ma­đar­ski, če­ški i ru­ski je­zik.

Nastavak na Akter...

Danas: Preminuo profesor Slobodan Ž. Marković