Izvor: B92, 23.Mar.2011, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminuo Živorad Kovačević
Beograd -- Predsednik Evropskog pokreta Srbije i nekadašnji jugoslovenski ambasador u SAD Živorad Kovačević umro je u Beogradu u 81. godini.
Kovačević je preminuo posle duže bolesti. Datum i vreme sahrane biće naknadno saopšteni.
Živorad Kovačević je imao dugu političku, diplomatsku i književnu karijeru, u kojoj je prošao različite funkcije - počev od komunističkog aktiviste, državnog funkcionera, diplomate i autora značajnih publicističkih dela.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Njegova politička karijera prekinuta je posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem u usponu, krajem 1980-ih godina, da bi se Kovačević potpuno okrenuo liberalnim pogledima i paralelnom istraživanju novije istorije i lingvistike.
Rođen je 30. maja 1930. godine u Jagodini. Završio je Šestu mušku gimnaziju i diplomirao 1952. godine na Visokoj novinarsko-diplomatskoj školi u Beogradu.
Magistrirao je političke nauke 1961. Na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji i specijalizirao međunarodne odnose 1963. na Harvardu, SAD.
Bio je glavni urednik časopisa "Komuna" (1954-62), direktor Republičkog zavoda za javnu upravu (1962-64), podsekretar u Republičkom izvršnom veću Srbije (1964-67), generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije (1967-73).
Od 1974. bio je osam godina gradonačelnik Beograda, a potom član Saveznog izvršnog veća (SFRJ) i predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom (1982-86).
Bio je ambasador SFRJ u Vašingtonu od 1987. do 1989. kada je opozvan zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića koga je javno kritikovao u Vašingtonu. Iz tog mandata ostao je upamćen njegov doprinos prebcivanju zaostavštine američkog naučnika srpskog porekla, Nikole Tesle, iz SAD u Beograd.
Po povratku iz SAD, dao je otkaz u Saveznom sekretarijatu (ministarstvu) za inostrane poslove i sa nekoliko prijatelja formirao konsultantsku firmu "Pro-man", iz koje se ubrzo povukao i otišao u prevremenu penziju 1991.
Bio je aktivan član nekoliko nevladinih organizacija. Od 1994. je bio u Evropskom pokretu u Srbiji, a od 1999. predsednik tog pokreta.
Bio je kopredsednik Igmanske inicijative koja okuplja 140 organizacija iz zemalja tzv. Dejtonskog trougla. Igmanska inicijativa je začetnik projekta "mini-šengena", čija je osnovna ideja da se na teritoriji Jugoistočne Evrope uspostave odnosi slični onima koji postoje u EU, pre svega po pitanju bezviznih režima.
Bio je u grupi od 38 intelektualaca antiratnih aktivista iz tadašnje SR Jugoslavije, okupljenih u toj inicijativi, koji su u aprilu 1995, preko Mađarske i Hrvatske, prešavši planinu Igman, stigli do Sarajeva pod opsadom. Učesnici tog putovanja ostvarili su nameru da podrže Sarajlije i da prisustvuju sednici Srpskog građanskog veća u Sarajevu.
Kovačević je bio i funkcioner Civilnog (srpsko-albanskog) dijaloga; predsednik Asocijacije multietničkih gradova jugoistočne Evrope - PHILIA, koja je osnovana u junu 2005. godine u Zagrebu. Predavao je na diplomatskim akademijama u Beogradu i Podgorici.
Bio je predsednik Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova koji je formiran 6. septembra 2007. na inicijativu šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića.
Dobitnik je međunarodne nagrade "Haas International Award" (2000. godine).
Autor je knjiga "Urbanizacija u svetu i u Jugoslaviji", "SAD i jugoslovenska kriza", "Srbija i svet: između arogancije i poniznosti", "Međunarodno pregovaranje" i "Amerika i raspad Jugoslavije", kao i tri rečnika na kojima je radio 14 godina: "Srpsko-engleski rečnik idioma, izraza i izreka", "Englesko-srpski frazeološki rečnik" i "Srpsko-engleski frazeološki rečnika".
Govorio je engleski, francuski i ruski jezik. Iza sebe je ostavio kćerku Jelenu i sina Radovana.
