Izvor: Politika, 23.Sep.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premeštanje valjevske Gračanice moguće, ali skupo
Pripreme za preseljenje crkve koja se nalazi na lokaciji budućeg veštačkog jezera potrajale bi duže od 30, a samo pomeranje desetak dana
Radovi na valjevskoj Gračanici, manastiru posvećenom Svetom arhangelu Mihailu, koji bi, između ostalog, trebalo da pokažu i da li je moguće njeno izmeštanje, trenutno su obustavljeni. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva započeo je ispitivanja koja bi trebalo da daju više informacija o starosti svetinje, ali i da pokažu na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji način može biti sačuvana crkva kojoj na lokaciji gde se sada nalazi preti potapanje u veštačkom jezeru zbog izgradnje brane „Rovni”.
Vršilac dužnosti direktora zavoda, Radivoje Arsić, kaže da je grupa ljudi koja protestuje ispred crkve pokušala i fizički da spreči nastavak radova. Zbog toga su podnete krivične prijave, a posao je prekinut. On dodaje da se radovi izvode i na južnoj strani gde je otkriven stari konak za koji se pretpostavlja da potiče iz 16. veka, ali se ne isključuje mogućnost i da je stariji. Zavod će kada završi sva ispitivanja predati opsežan izveštaj o svojim radovima, a pre toga Arsić ne želi da prejudicira hoće li crkva biti izmeštena ili će se naći neko drugo rešenje.
Miloš Lazović, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, kaže da je moguće izvesti takav zahvat. Pripreme bi potrajale duže od mesec, a samo pomeranje desetak dana.
– Ispod temelja postojećeg objekta postavi se jak betonski prsten dovoljno krut da na njega može da se osloni crkva. Na prsten se podigne objekat, ispod se stave montirane šine na točkovima i pomera se hidrauličnom presom – objašnjava Lazović.
Upitan koliko bi to moglo da košta, Lazović kaže da cena zavisi od dimenzija i stanja objekta, rastojanja na koje se prenosi i visinske razlike dve lokacije.
– Skuplje bi bilo premeštati objekte na 20 metara ako je visinska razlika između dve lokacije pet metara, nego ih gurati 300 metara u istoj ravni. Kod nas se do sada ništa slično nije radilo jer to nema ko da plati, iako je takva praksa rasprostranjena u Americi i Rusiji – kaže Lazović.
Izmeštanje crkve u jednom komadu za dr Marka Popovića, naučnog savetnika Arheološkog instituta, nije ništa više od utopije.
– Taj poduhvat je izuzetno skup i, ako bi se primenio, nikako ne bi trebalo da to bude na valjevskoj Gračanici zato što se ne bi isplatilo, jer nije reč o spomenički vrednom objektu. On jeste važan kao svetilište ali nije u kategoriji spomenika koji bi se bespogovorno čuvali. Taj lokalitet treba istražiti da bi se došlo do podataka o tome kako je izgledala prvobitna crkva i iz kog vremena datira – izričit je dr Popović.
Svetska praksa, kaže on, poznaje dislokaciju značajnih i istorijskih objekata i njihovu demontažu, ali uglavnom u istoj ravni i ne više od nekoliko desetina metara ulevo ili udesno. Uspešni domaći primeri su manastiri iz 16. veka Piva u Crnoj Gori i Dobrićevo u BiH.
– Pivski manastir je bio najveći poduhvat jer ima nekoliko stotina kvadrata fresaka koje su skinute, a crkva razgrađena po kamenovima koji su obeležavani brojevima i prenošeni na drugu lokaciju – kaže Popović.
Jelena Čalija
Daliborka Mučibabić
-----------------------------------------------------------
Grci premestili manastir iz 12. veka
Najnoviji primer premeštanja istorijski i verski vrednih objekata je iz avgusta ove godine kada je započeto premeštanje grčkog manastira u Graveni. To je bio poseban izazov za stručnjake jer je svetinju iz 12. veka trebalo pomeriti uzbrdo duže od kilometra. Najveći svetski poduhvat pomeranja vrednih spomenika bio je u Egiptu kada je na Nilu građena asuanska brana. Kako bi se sačuvali vredni egipatski hramovi oni su preneti na za tu namenu napravljeno veštačko ostrvo File. Tom prilikom je i Abu Simbel, u stenama uklesan hram Ramzesa Drugog isečen u blokove, podignut iznad nivoa Asuanskog jezera i ponovo sklopljen.
objavljeno: 24.09.2011
