Izvor: B92, 30.Jan.2010, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preko deponijskog gasa do struje
Kragujevac -- Kragujevac je prvi grad u Srbiji koji će iskoristiti deponijski gas, tako što će ga konvertovati u električnu i toplotnu energiju.
Izradu projektne dokumentacije za izgradnju postrojenja finansiraće italijansko ministarstvo životne sredine, sa 100.000 evra. Radovi na izgradnji mogli bi da počnu krajem ove ili početkom sledeće godine, a finansiraće ih Evropska komisija i grad Kragujevac.
Razlaganjem organskih otpadnih materija u dubini deponija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oslobađa se metan koji šteti čovekovoj okolini, ali iskorišćavanjem ovog gasa dobija se energija.
Nijedna od ukupno 164 nesanitarne deponije u Srbiji ne eksploatiše deponijski gas, čijom se preradom dobija struja i topla voda.
"Kragujevac je prvi grad u Srbiji koji će ovaj štetni gas iskoristiti kao resurs, a izrada projektne dokumentacije je u toku", izjavio je za B92 direktor komunalnog preduzeća "Čistoća" iz Kragujevca Dragoljub Grujović.
"To je projektna dokumentacija koja se mora verifikovati od strane Evropske komisije. Tek posle verifikacije stiču se bonusi, jer Evropska komisija raspolaže i fondovima kojima će delom finansirati, bespovratno, to postrojenje", kaže Grujović.
On je rekao da je ukupna investicija za sada procenjena na iznos od tri do pet miliona evra, sa korišćenjem deponijskog gasa.
"Mogli bismo da zagrevamo veliki broj domanćinstava. Izračunali smo da bi moglo da se zagreva 2600 kuća, kao i da je moguće snabdevanje i električnom energijom ukoliko ne troše više od 350 kilovata", objašnjava on.
Predračun za izgradnju postrojenja kapaciteta dva megavata je već napravljen.
Merenje kvaliteta deponijskog gasa na jovanovačkoj deponiji u Kragujevcu, koja se prostire na 15 hektara, pokazala su da metana ima u iznosu od 67 odsto.
Treba imati u vidu da se deponije sa 30 odsto metana smatraju bogatim, naglasio je načelnik deponije u Jovanovcu Zoran Arsić.
"Procenjuje se da bi moglo da se postavi između 55 i 60 bušotina. Radi se o bušotinama koje bi išle kroz celo telo deponije", kaže on.
Arsić opisuje sam proces funkcionisanja postrojenja.
"Postavljaju se betonske perforirane cevi u koje se sipa šljunak. Tako postavljena cev faktički sakuplja gas iz celog tela deponije. Zatim se taj gas sakuplja u sabirnom sistemu odakle se prečišćeni metan cevima vodi ka turbini, odnosno gorioniku, koji kao proizvod ima dve stvari- električnu energiju i toplu vodu, kao nus proizvod jer nešto mora da hladi tu turbinu", objašnjava Arsić.
Tokom jedne godine na kragujevačku deponiju dopremi se 14 i po hiljada tona otpadnog papira i kartona, vrednog 60 miliona dinara.
Reciklažom limenki koje završe na deponiji u Jovanovcu ostvarila bi se zarada od 20 miliona dinara. Tokom godine žitelji Kragujevca bace i 2, 4 tone plastičnih flaša.
Ovakvo smeće u razvijenim zemljama predstavlja novac, ali izgleda da su građani Srbije dovoljno bogati, jer sve ove resurse bacaju.
