Izvor: RTS, 06.Apr.2016, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preispitivanje antifašističkih vrednosti
U masovnom bombardovanju gradova Jugoslavije 6. aprila 1941. stradao je veliki broj ljudi, a materijalna šteta bila je ogromna. Danas, pojedini istoričari ocenjuju da nas je to mnogo koštalo. Mnogi se, ipak, odlučno protive preispitivanju antifašističkog nasleđa.
Dan velike tragedije. Odmazda za veliki obrt 27. marta 1941. Beograđani su rekli ne fašizmu i zato su stradali. Preispitivanje antifašističkih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vrednosti sedam i po decenija kasnije, nedopustivo je, smatraju sociolozi.
"Mislim da se vrednost antifašizma osporava zbog toga što smo kratkog pamćenja i što ne postoji kultura sećanja kad bismo se setili da je 50 miliona stradalo u Drugom svetskom ratu od te zločinačke i rasističke ideologije onda bi očigledno malo drugačije gledali na našu poziciju koja se veže za antifašizam a konačno kakav je to naš identitet, ko smo mi bez antifašizma, bez borbe protiv fašizma", kaže sociolog Ratko Božović.
"Šesti april treba sagledati kao rezultat tog laviranja između fašizma i tradicionalnog saveznoštva. Ako merimo današnjim merilima i posmatramo to kao neki antifašistički gest, dakle, odbacivanje trojnog pakla i priključenja silama Osovine onda je skupa cena plaćena zato što je Beograd razoren i Jugoslavija je prosto porobljena", kaže istoričar Bojan Dimitrijević.
Rehabilitovanje generala iz Drugog svetskog rata za mnoge je znak prekrajanja prošlosti. Za druge vraćanje istorije na mesto gde je zaustavljena.
"Današnja Srbija nema razloga da se stidi rehabiliticaije ni generala Mihalovića a ni sudskog procesa u kome će se utvrditi pravo stanje oko generala Nnedića. Dakle general Mihajlović je bio čovek koji je vodio pokret otpora, drugi pokret otpora. To nije bio onaj pokret koji je pobedio na kraju Drugog svetskog rata ali to je bio legalan pokret otpora", kaže Dimitrijević.
Čini se da je antifašizam na meti desnice koja jača gotovo u celoj Evropi.
"Opasna je ta situacija, desničarksa orjenacija, kada teg na toj vagi same stvarnosti ide previše prema desno. Bojim se da je izgubljena ravnoteža i već smo u neravnoteži u odnosu normalne okolnosti i na normlnu istoriju. Ja mislim da mi imamo problem sa istinom, kada bi imali sposobnost da se suočimo sa istinom, mislim da bismo bolje pamtili šta se dogodilo", kaže Božović.
A ono što istoriski zapisi sigurno svedoče jeste da je u Aleji stradalih u šestoaprilskom bombardovanju sahranjeno 1.992 Beograđana.
