Izvor: Blic, 01.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori odloženi
Pregovori odloženi
Predstavnici misije Međunarodnog monetarnog fonda, koji su s predstavnicima Vlade Srbije prethodnih dana pregovarali o poslednjoj šestoj reviziji trogodišnjeg finansijskog aranžmana, saopštili su juče da su pregovori privremeno prekinuti, ali da će biti nastavljeni. Pirita Sorsa, šef misije MMF u Beogradu, ocenila je da je u razgovorima 'napravljen značajan napredak', ali da su monetarna politika, javna potrošnja i rast plata u javnim preduzećima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dalje sporni.
Sorsa je naglasila da ne zna koliko će pregovori trajati, niti da li će biti završeni pre decembarske sednice Borda direktora MMF-a, na kojoj bi trebalo da bude ocenjena poslednja revizija trogodišnjeg aranžmana ukupne vrednosti 995 miliona dolara.
- Ključni izazovi za Srbiju u sledećoj godini ostaju smanjivanje deficita platnog bilansa i inflacije, koja će prema poslednjim procenama u ovoj godini iznositi 17 odsto. Postignut je dogovor da suficit u javnoj potrošnji dostigne 2,3 odsto bruto društvenog proizvoda, ali o strukturi potrošnje se i dalje pregovara - istakla je šef misije MMF-a za SCG.
Sorsa je navela da je Vlada Srbije pripremila impresivan program mera za smanjenje javne potrošnje za koje je neophodno usvajanje novih zakona, kao i da će sa Narodnom bankom Srbije biti razmatrane mere za kontrolu ubrzanog rasta potrošačkih kredita.
Po njenim rečima, potreban je i nastavak strukturnih reformi i privatizacija delova javnih preduzeća koji su ranije izdvojeni. Ona je ocenila da je Vlada Srbije ispunila dogovor oko raspisivanja tendera za finansijskog savetnika za privatizaciju NIS.
- MMF neće insistirati na promeni Zakona o penzijskom osiguranju, niti da se isplata duga penzionerima odloži za 2007. godinu, već da se uvedu kontramere koje će obezbediti da se ne povećaju javni rashodi - dodala je Sorsa.
U NBS ističu da je za uspešan završetak ovog produženog aranžmana do kraja godine od presudnog značaja da obaveze koje je preuzela Srbija, kao i one koje će biti precizirane narednih nedelja kroz nastavak pregovora, budu pretočene u zakone. Time bi bilo garantovano njihovo ispunjavanje, a vladini predlozi ne bi smeli da budu izmenjeni u parlamentarnoj proceduri.
- To važi kako za budžet za 2006. godinu, tako i za novi zakon o zdravstvenom osiguranju koji treba da garantuju da će javna potrošnja u sledećoj godini biti smanjena za dodatnih jedan odsto - kažu u NBS dodajući da će o preostalim otvorenim pitanjima monetarne politike već tokom naredne nedelje biti postignut dogovor sa misijom MMF.
Zoran Popov, profesor, za 'Blic' kaže da je jasno da problema sa MMF-om ima i da to više nisu penzije, već čitav koncept ekonomske politike u najširem smislu reči - i budžet, i investiciona i fiskalna politika.
- To što MMF predlaže odgovara građanima i privredi Srbije, ali iz nekih razloga ne odgovara srpskoj vladi - kaže Popov.
Ekonomista Stojan Stamenković ne vidi nikakav problem u tome što su pregovori privremeno prekinuti jer to nije prvi put i veruje da će Bord direktora MMF-a u decembru odobriti šestu reviziju. On veruje da su 'stvari u pregovorima manje više u redu, a da MMF hoće da sačeka da budžet i još par zakona prođu Skupštinu'. Stamenković je ukazao da je budžet najvažnije pitanje i da je jedno šta se Vlada Srbije dogovori sa MMF-om, a sasvim drugo hoće li takav sužen budžet usvojiti parlament.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, za 'Blic' ocenjuje da kada se pregovori završe bez dogovora, onda se može govoriti samo o neuspehu pregovora.
- U ovom slučaju na mnogo većem gubitku je Vlada Srbije jer to šteti ugledu zemlje, vrednosti valute i odbija potencijalne investitore. Vlada je mogla da bira gde će se uštedeti i ne znam zašto nije popustila jer ovako mnogo rizikuje - upozorava Prokopijević.
Po njegovim rečima, nepostizanje dogovora sa MMF-om može biti enorman minus za Vladu jer su ovi pregovori mnogo lakši od onih koji nam slede sa Evropskom unijom. Onda se, kaže on, postavlja pitanje kako će ovakva vlada postići dogovor sa EU kada nije mogla sa MMF-om.
S druge strane, dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, ističe da odlazak MMF-a nije njegova demonstracija, već davanje vremena da se obezbede dodatne garancije kako bi se ispunila obećanja za smanjenje javne potrošnje u 2006. godini. On smatra da je u situaciji kada je do sada stopa inflacije dostigla 13,7 odsto, teško očekivati da će se projekcija od 9,3 odsto za sledeću godinu i ostvariti. Da je procenjena stopa inflacije isuviše optimistična smatra i dr Prokopijević.
- Oni su i prošle godine omanuli u proceni inflacije za ovu, omanuće i ovoga puta. Ukoliko bude vođena normalna ekonomska politika, inflacija u idućoj godini neće moći da bude manja od 13 odsto - navodi on.
Kako je nakon vladinog usvajanja predloga budžeta za 2006. godinu izjavio Mlađan Dinkić, ministar finansija, predložena kasa je usaglašena sa MMF-om. Planirani ukupan prihod za 2006. godinu 487,9 milijardi dinara, a rashod 448,3 milijardi dinara, tako da bi suficit iznosio 39,6 milijardi dinara. Predlog bužeta predviđa smanjenje javne potrošnje od 1,3 odsto bruto domaće proizvodnje. R. Marković - D. Nišavić
