Izvor: RTS, 25.Sep.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (25. 09. 2009.)
Novosti: U oktobru nova šansa, Politika: Uslovi za treću rafineriju, Blic: Rusi traže da se vrati Bulevar Crvene armije, piše dnevna štampa
U oktobru nova šansa
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da Srbija želi da do kraja godine podnese kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, ali da za to mora da se postigne konsenzusa unutar Unije.
"Srbija ima pravo da podnese kandidaturu koliko sutra, ali time ne bismo ništa konkretno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dobili ukoliko ne postoji konsenzus unutar EU oko tog koraka. To bi bio politički čin bez praktičnog efekta", kazao je Đelić za Večernje novosti.
On je rekao da prioritet za Srbiju u ovom momentu mora da bude primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a da bi se to desilo, kako je naveo, mora da se nastavi saradnja sa Haškim tribunalom i da se radi na evropskim integracijama.
"Sa odblokiranim SSP naša kandidatura bi bila puka formalnost, status kandidata bismo dobili veoma brzo, a uveren sam da bismo ubrzo posle toga i počeli pregovore za ulazak u EU. Karl Bilt mi je rekao da će na dnevni red Saveta ministara EU u oktobru staviti to pitanje, i to će biti novi pokušaj da se unutar EU uspostavi konsenzus oko Srbije", rekao je Đelić.
On je naveo da je "činjenica da Srbija mora da završi saradnju sa Tribunalom da bi napredovala ka EU". Prema njegovim rečima, rokove kada bi Srbija mogla da postane članica EU daje kako bi se "ubrzali neki procesi".
"Da nisam davao ambiciozne rokove, ne bismo danas bili tako blizu cilja vizne liberalizacije. Verovatno će Island biti 28. član EU, Hrvatska - 29, a Srbija - 30. članica. Mada se svaka zemlja razmatra ponaosob, lično mislim da će nekoliko drugih zemalja zapadnog Balkana ući istovremeno sa nama u EU", kazao je Đelić.
Potpredsednik Vlade Srbije je rekao da je Srbija ispunila sve uslove za viznu liberalizaciju i da će sutra o tome obavestiti Evropsku komisiju.
"Konačnu odluku o stavljanju Srbije na belu šengen listu od 1. januara 2010. očekujem 30. novembra na ministarskom nivou EU", naveo je Đelić.
Uslovi za treću rafineriju
Javno preduzeće „Transnafta" potpisaće danas s kompanijom „Komiko oil", koja želi da gradi novu rafineriju nafte u Smederevu, memorandum o namerama, potvrdio je juče za „Politiku" Bratislav Čeperković, predsednik Upravnog odbora „Transnafte".
- Reč je o pismu o namerama koje će biti potpisano s ovim investitorom, a koje će omogućiti produženje naftovodnog pravca od Pančeva ka Smederevu kako bi se ovoj kompaniji obezbedilo što lakše i bezbednije snabdevanje naftom - pojasnio je Čeperković.
Na pitanje da li je Srbiji potrebna još jedna rafinerija s obzirom na to da ni NIS-ovi kapaciteti nisu u potpunosti iskorišćeni, Čeperković je odgovorio da nova rafinerija u Smederevu može biti izgrađena pre nego što bude završena modernizacija postojećih kapaciteta u Pančevu, a Srbija bi za dve godine mogla da dobije najsavremeniju rafineriju u okruženju s potencijalom prerade od oko četiri miliona tona godišnje.
U gradnju nove rafinerije u Smederevu potrebno je uložiti manje novca nego što će „Gaspromnjeft" i država zajedno investirati u obnovu već postojećih kapaciteta u Pančevu.
Prema Čeperkovićevim rečima, Ministarstvo energetike je već izdalo energetsku dozvolu novom investitoru „Komiko oilu", dok saglasnost za gradnju rafinerije daje Republička direkcija za izgradnju, odnosno Ministarstvo za prostorno planiranje.
- „Transnafta" ima interes da učestvujemo u ovom poslu u onoj meri u kojoj joj to i zakon nalaže. Iako „Transnafta" kao državno preduzeće ima pravo na monopol u transportu nafte, to ne znači da ona želi da bude selektivna i da jednoj firmi omogući transport nafte, a drugoj ne, već da u duhu potpisnika i pristupanja Energetskoj zajednici, a sutra i ulasku u EU, omogući ravnopravan tretman svim učesnicima na tržištu - zaključio je Čeperković.
Rusi traže da se vrati Bulevar Crvene armije
Gradske vlasti u Beogradu za sada nemaju nameru da menjaju nazive ulica kako bi im vratili imena ruskih vojnika koji su učestvovali u oslobađanju Beograda u Drugom svetskom ratu, iako je to predlog za koji se zalaže ruski ambasador Aleksandar Konuzin.
Iako se spekuliše da je razlog ovakvoj inicijativi i poseta ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva prestonici Srbije, zakazana za 20. oktobar, za realizaciju ovakvog zahteva neophodno je da neko pokrene inicijativu, a do njegovog usvajanja može da prođe i nekoliko meseci. Ovakav zahtev čuo se tokom skupa „Srpski narod pamti heroje", koji je u sredu održan u Ruskom domu, na inicijativu Foruma za zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uz pomoć „Karić fondacije".
Ambasador Konuzin tada je rekao da su posle Drugog svetskog rata mnoge beogradske ulice nosile imena sovjetskih heroja i vojskovođa, da je u međuvremenu došlo do promena tih naziva, ali da ih ljudi nisu zaboravili i da ih još nazivaju po imenima tih heroja.
To je slučaj sa ulicama poput General Ždanove (sada Resavska) i Maršala Tolbuhina (sada Makenzijeve). Nazivi ovih ulica promenjeni su još 1997. godine.
