Izvor: RTS, 24.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (24. 01. 2009.)
Politika: Socijalisti, LSV i SVM glasali protiv predloga vlade; Novosti: Privredi obećali milijardu evra; Pres: Cene pumpaju inflaciju!; Blic: Više lekova na recept
Beogradski dnevni listovi danas pišu o glasanju poslanika vladajuće koalicije protiv predloga svojih partnera, paketu podsticajnih mera koji bi trebalo da pomogne privredi i stanovništvu da lakše prođu kroz efekte svetske ekonomske krize, koliko su opasna poslupljenja, novom pravilniku o listi lekova, ... >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Socijalisti, LSV i SVM glasali protiv predloga vlade
Poslanici stranaka vladajuće koalicije iz LSV-a, SVM-a i SPS-a, koji su omogućili izglasavanje amandmana na vladin predlog o akcizama na cigarete, tvrde da su to učinili kako bi, u interesu siromašnijih građana, smanjili akcize na jeftinije cigarete. Oni tvrde da glasanje nije upereno protiv vlade niti je rezultat podrške nekom od srpskih tajkuna koji se bavi proizvodnjom cigareta, ali je jasno da ostale stranke vladajućeg bloka nisu zadovoljne.
U kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića za „Politiku" je rečeno da će on od vlade tražiti da proceni da li će Zakon o akcizama doneti više ili manje sredstava srpskom budžetu. „Ukoliko stručna procena kaže da će doneti manje, onda bi nadležno ministarstvo trebalo da pripremi izmene i dopune zakona kako bi se stvar ispravila. Procene, kako navode, treba da uzmu u obzir probleme proizvođača.
Tadić je, kako preciziraju u kabinetu, potpisao zakon jer nije imao osnova da ga odbije. Predsednik ima pravo da odbije potpisivanje ukoliko proceni da je zakon protivustavan. To što, eventualno, nije saglasan sa tekstom nekog zakona ne daje mu pravo da ga ne potpiše.
Amandmani nisu podržani na Odboru za finansije gde vladajući blok ima ubedljivu većinu nego su usvojeni na sednici skupštine, gde je opozicija, uz podršku tri stranke iz vladajućeg bloka, mogla da prikupi većinu.
Ostale stranke vladajućeg bloka smatraju da je reč o „soliranju" članica tog bloka. Vlajko Senić (G17 plus), kaže da je ovakvo glasanje ozbiljno pitanje, jer je „poslata poruka da bilo ko iz vladajuće koalicije može, kad nije zadovoljan, da nađe neku drugu većinu i promeni vladin predlog".
Predlagač amandmana Branko Ružić, šefa poslaničke grupe SPS-a, juče nije bio voljan da komentariše da li su glasali za Peconija. Dušan Bajatović, potpredsednik SPS-a, kaže da nije ni bio u sali kad se glasalo. Šef poslaničke grupe SRS-a Dragan Todorović kaže, pak, da je Ružić razgovarao sa radikalima i zamolio ih da glasaju za njihove amandmane.
Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta i potpredsednica SPS-a, kaže da je jedini razlog što je njena poslanička grupa predložila amandmane bila „tendencija da sredstva koja se ubiraju od dažbina na skupe cigarete idu u Fond za zdravstvo". O lobijima i tajkunima, kako je navela, ne zna ništa.
Za amandmane SPS-a glasali su i poslanici DSS-a, SRS-a i NS-a, koji takođe tvrde da su to učinili da bi zaštitili interese siromašnijih građana, jer jeftinije cigarete, „puši sirotinja". Reč je o opozicionim strankama koje su ovakvim glasanjem htele da „sruše vladin predlog" i time pokažu da u vladajućoj koaliciji nema jedinstva.
Privredi obećali milijardu evra
Državni vrh Srbije konačno je dogovorio paket podsticajnih mera, koji bi trebalo da pomogne privredi i stanovništvu da lakše prođu kroz sve ono što će u našu zemlju doneti svetska ekonomska kriza.
Paket je, prema tvrdnjama premijera Cvetkovića, „težak" oko milijardu evra, tačnije oko 100 milijardi dinara.
- Sva planirana sredstva predviđena su budžetom, ali se očekuje da se dodatni iznos obezbedi iz kreditnih potencijala srpskih poslovnih banaka - rekao je u petak predsednik Vlade Srbije.
Pomenute mere se, međutim, i pored dogovora neće primenjivati odmah. Naredne nedelje će se, prema tvrdnji premijera, sastati tehničko-operativni tim za realizaciju mera, na kom bi se, tek, definisali svi uslovi, rokovi i detalji onoga što je u državnom vrhu dogovoreno.
Premijer Cvetković je, međutim, definisao tri vrste mera koje će srpskoj privredi i građanima biti od značaja, verovatno od februara.
Prva je obezbeđivanje dodatnih sredstava od dve milijarde dinara za likvidnost privrede, kroz kratkoročne kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom od 5,5 odsto, što će generisati i 40 milijardi dinara kreditnih sredstava iz potencijala banaka - objasnio je predsednik Vlade Srbije.
Druga podsticajna mera, kako je u petak objasnio premijer Cvetković, je mogućnost da privreda uzima pozajmice sa dužim rokom otplate (od tri do pet godina).
Kao treća mera, vredna oko 40 milijardi dinara, je obezbeđenje međunarodnih kredita namenjenih privredi, o čemu će uskoro biti više reči.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić u petak je, o mogućim merama u borbi protiv efekata svetske ekonomske krize, razgovarao i sa menadžerima najvećih srpskih izvoznika.
Potpredsednik Dinkić govorio je i o posebnoj grupi podsticaja koji su direktno okrenuti kreditiranju građana i podsticaju domaće tražnje.
- Još nismo odredili iznos koji će biti izdvojen za te namene, ali on sigurno neće biti manji od 20 milijardi dinara - istakao je u petak Dinkić.
Pomenuti novac građani bi mogli da koriste samo za kupovinu trajnih potrošnih dobara proizvedenih u Srbiji.
- Recimo, moći će, uz povoljne pozajmice da kupe „fijat punto" proizveden u Kragujevcu ili proizvode „Alfa-plama" iz Vranja - naveo je Dinkić. - To bi, posredno, podiglo i domaću proizvodnju.
Prema informacijama „Novosti" novac koji će se izdvojiti za dogovorene podsticajne mere nalazi se u budžetu, ali ne na stavki „garancije", gde je, do sada, „rezervisan" iznos od 50 milijardi dinara za povoljne kredite.
Cene pumpaju inflaciju!
Upozorenje guvernera Radovana Jelašića da će povećanje cena pod kontrolom države napraviti jak inflatorni udar, ekonomisti tumače kao najavu teškog proleća koje čeka građane Srbije. Posle naftnih derivata, koji će poskupeti 13,2 odsto, tu su i komunalno-stambene usluge sa cenama većim 8,1 odsto, PTT usluge 10,6 odsto, saobraćajne usluge 3,2 odsto, cigarete 15 i lekovi 10 odsto.
Uz pad domaće valute sve ove cene uticaće i na poskupljenje prehrambenih namirnica, konditorskih proizvoda, voća, povrća, kozmetike... Tako se, zaključno sa martom, očekuje godišnji rast potrošačkih cena od devet odsto, a regulisanih cena 8,7 odsto.
- Ako dođe do povećanja svih ovih cena, doći će i do većeg pritiska na inflaciju. To bi, uz najavljeno poskupljenje struje za april od 20 do 22 odsto, značilo da je država već u prva tri meseca ispucala planirani rast cena pod svojom kontrolom za celu godinu - objašnjava Jelašić.
Ekonomista Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović kaže da se velika poskupljenja očekuju u narednih šest meseci.
- Dok u prva tri meseca na rast cena svojih proizvoda računa 30 odsto privrednika, na poskupljenja u prvoj polovini godine računa čak 51 odsto - kaže Đogović, i dodaje da će poskupeti sve, od prehrambenih proizvoda, preko zelene pijace do saobraćajnih usluga.
Na pitanje da li ima realnih šansi da se ostvari planirana inflacija od osam odsto, Đogović kaže da su prognoze pesimistične.
- Privrednici su cene svojih proizvoda za ovu godinu planirali na projekciji inflacije od 11 odsto, što je više od zvanične Vladine projekcije, koja je osam odsto - rekao je Đogović.
Ekonomista Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović kaže da će na ostala poskupljenja najviše uticati skok cene benzina.
- Ne bi bilo dobro da Vlada svim ovim povećanjima cena pređe zacrtanu inflaciju, i dobro je što Narodna banka upozorava na to. Jedini krivac za veću inflaciju biće Vlada, a ne centralna banka - ističe Stevanović.
Trgovinskim lancima dobavljači su već najavili nove cenovnike, koje zasad pravdaju padom domaće valute. Tako će u supermarketu „Vero" prehrambeni i drugi proizvodi poskupeti od pet do 10 odsto.
- Zbog pada vrednosti dinara, dobavljači najavljuju rast cena prehrambenih, ali i drugih proizvoda. Najviše će poskupeti konditorski proizvodi, hemija, kozmetika...
Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Goran Papović kaže za Pres da će zbog niza poskupljenja trgovci vrlo brzo priželjkivati kupce.
- Tada će morati nešto da preduzmu, jer neće imati kome da prodaju svoje proizvode. Očekujemo da Ministarstvo trgovine preduzme konkretne mere i počne da primenjuje Zakon o cenama, Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o javnim preduzećima. Svi vidimo da je trenutno na delu nepoštovanje tih zakona. Recimo, Zakon o javnim preduzećima jasno kaže da ova preduzeća ne bi smela da povećavaju cene više od stope inflacije. A skoro svi su to uradili - tvrdi Papović.
Više lekova na recept
Republički zavod za zdravstveno osiguranje usvojio je novi pravilnik o listi lekova, kojim su značajno smanjene cene lekova, najviše uvoznih originalnih, a koje će građani ubuduće dobijati besplatno. Participacija za preglede i lekove sa sadašnjih 20 dinara biće povećana na 40, a najsiromašniji građani biće oslobođeni ovih plaćanja.
- Ovim smo omogućili značajno smanjenje cena, pre svega uvoznih, brendiranih lekova, za koje su do sada svi građani plaćali procentualno učešće. Pacijenti su prošle godine iz svog džepa za takve lekove izdvojili 470 miliona dinara, što nije uopšte malo - objašnjava Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.
Pojeftinili su lekovi kao što su „rispolept" antipsihotik, „lamiktal" za lečenje epilepsije, „lipanor" za smanjenje lipida, holesterola i triglicerida, „glukofaž" lek za dijabetes, „rokaltrol" za osteoporozu i „dilatrend" za lečenje srčane insuficijencije. Za ove lekove pacijenti ubuduće neće doplaćivati, već će ih Fond u potpunosti finansirati. Potpuno besplatno građani će moći, primera radi, da dobiju „bensedin", „lorazepam", „diazemal" i „levotiroksin".
Sniženjem cena lekova omogućeno je i da se za određene lekove sa liste A1 (koji se procentualno doplaćuju) smanji učešće. Tako je za „imigran", koji se koristi u terapiji za lečenje migrene, smanjeno učešće sa 50 na 25 odsto, a lekovi za Parkinsonovu bolest „mirapeksin" i „rekip" pacijenti će ubuduće umesto 50 doplaćivati samo 30 odsto od njegove cene. To će, prema rečima Vukajlovićeve, omogućiti veću dostupnost lekova svim osiguranicima.
Novi pravilnik o listi lekova predviđa i povećanje participacije sa 20 na 40 dinara.
- Participacija nije povećavana od 2004. godine, ali kako to ne bi dodatno opteretilo građane, naročito najsiromašnije slojeve, mnoge kategorije osiguranika biće oslobođene participacije. Pravo na oslobađanje imaju svi osiguranici čiji su prihodi ispod materijalnog cenzusa - kaže Vukajlovićeva.
To znači da svi zaposleni, penzioneri, poljoprivrednici, samostalni preduzetnici, kao i članovi njihove porodice, imaju pravo da budu oslobođeni plaćanja participacije.
Da bi osiguranici ispod materijalnog cenzusa bili oslobođeni od participacije, neophodno je da se obrate svojoj filijali zdravstvenog osiguranja koja će im izdati potvrdu. Na osnovu toga participacija im neće biti naplaćivana, kako za lekove tako i za sve druge zdravstvene usluge, kao što su participacija za pregled, dijagnostičku proceduru, bolnički dan.
