Izvor: Politika, 21.Feb.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzetnik godine stiže iz Sirogojna
Vlasnik firme „Sirogojno kompani” Rade Ljubojević proglašen za najuspešnijeg privrednika u Srbiji u izboru poznate međunarodne revizorske kuće „Ernst i Jang”
Sirogojno – Slavilo se juče u malenom Sirogojnu na Zlatiboru, odakle je, evo, najbolji preduzetnik Srbije za 2014. godinu. To je vlasnik ovdašnje firme „Sirogojno kompani“ Rade Ljubojević, upravo proglašen preduzetnikom godine među 22 kandidata iz osam naših gradova u izboru prestižne međunarodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << revizorske kuće „Ernst i Jang“, koja takvo priznanje dodeljuje u više od 50 država. Ljubojević će, saglasno tome, našu zemlju predstavljati na izboru za „Svetskog preduzetnika godine“ koji se održava juna u Monte Karlu.
Za firmu iz Sirogojna i njenog vlasnika zna se prevashodno po originalnim ručno rađenim „sirogojno džemperima“ koji već pola veka svet osvajaju, a u novije vreme i po uspešnom izvozu zamrznutog i sušenog voća i povrća. Dopiru ti proizvodi na daleke meridijane i to odavde, sa planine, iz nevelikog sela čiji su vredni seljani dobro organizovani i pametno vođeni.
– Upravo tu udaljenost planinskog Sirogojna sam i naglasio primajući nagradu. Mislim da je najveći uspeh u tome što radimo udaljeni 250 kilometara od glavnog grada, a decenijama proizvedeno prodajemo u Americi, Kanadi, na Islandu, Japanu, Rusiji, Kini, razvijenoj Evropi i drugde – počinje za „Politiku“ svoju priču Rade Ljubojević.
Rodom je iz Sirogojna, kome je ostao veran i kad je celim svetom prokrstario. Živi, evo, u rodnoj kući i ceni porodične korene. Po struci je ekonomista, od mladosti zaposlen u DP „Sirogojno“ koje se po džemperima pročulo, preteči firme čiji je on sada vlasnik.
– Svi u njoj imali smo tu sreću da poslovne manire i druga umeća učimo od Dobrile Smiljanić, s kojom sam učestvovao u izgradnji svetske robne marke „sirogojno“. Direktor tog preduzeća bio sam od 1985. do 1987. godine. Potom, otišao najpre na čelo užičkog predstavništva „Jugoeksporta“, a 1991. postao direktor „Jugoeksportove“ firme u Frankfurtu. Ostao sam do 2000. u Nemačkoj, vodio jednu nemačku firmu – seća se tih vremena Rade.
Rade Ljubojević
S početkom novog milenijuma vratio se u Srbiju, u zavičaj, i kupio DP „Sirogojno“. Ono je tada, skrhano sankcijama, jedva opstajalo. Okupio je zlatiborske pletilje i obnovio proizvodnju džempera, vrativši ih na velika izvozna tržišta. Započeo je i proizvodnju jagodičastog voća, prevashodno maline, stvorio moderne rashladne kapacitete. Došao i na čelo udruženja hladnjačara Srbije, doprineo razvoju malinarstva u celom ovom kraju, srcu naše malinarske proizvodnje.
Danas „Sirogojno kompani“ ima 150 zaposlenih (tri puta više nego uoči privatizacije), okuplja oko 700 pletilja iako su planinska sela sve praznija, ima hladnjaču u Sirogojnu sa 1.000 tona lagerskog prostora u kojoj se u prebiranju koriste i laserske mašine, fabriku sušenog voća u požeškom selu Rupeljevu i hladnjaču.
– Uvek pominjem i naše akcije važne za opstanak ovdašnjih sela. Najvažnijim smatram dovođenje vode u Sirogojno, u čemu je značajno pomogla naša firma saradnjom sa Norvežanima, koji su dali veliku donaciju za taj poduhvat – napominje Rade, ističući i pomoć njegove porodice da u svakom poslu uspe. Supruga Rosa, te ćerka Ana i sin Đorđe potpuno su uključeni u delatnost firme, a mladi u poslu garantuju dobru budućnost i sigurnost za zaposlene.
I sada Ljubojević iz Sirogojna svetom putuje. Kaže, navikao je da se trucka pet sati do Beograda, da bi od našeg glavnog grada do Frankfurta stigao za samo dva sata. Smatra da je krajnje vreme da toliko potreban autoput već jednom stigne ka Užicu i Zlatiboru. Poslu je Rade prilično posvećen, ali dobro organizovan: nije prezauzet, uvek nađe vremena za svoje hobije.
– Smatram da je poslovni uspeh najvažniji. Pobediti u tržišnoj utakmici, pa stalno podizati lestvicu za nove pobede. A pare tek onda dolaze, one prvi motiv ne smeju da budu. Poslujući sa razvijenim svetom, shvatio sam da firme iz Srbije nisu u podređenom položaju u odnosu na svetske. Da bi bile uspešnije, valja kod nas stvoriti povoljniji ambijent: pogodniju zakonsku i poresku regulativu, više pažnje prema radu. Jer rad je na prvom mestu, ljudi treba da shvate da se samo uz uporan rad može napredovati – poručuje Ljubojević.
Branko Pejović
objavljeno: 22.02.2014.
