Izvor: Politika, 17.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednici sudova zastrašuju sudije
Opšti reizbor sudija, bez obzira na različita opravdanja, zapravo je lustracija, kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija
Predložene pravosudne zakone kojima je, između ostalog, predviđen i reizbor svih sudija, Društvo sudija Srbije ocenilo je na vanrednoj skupštini kao neustavne i „atak na nezavisnost sudstva”. Predsednica Društva sudija Dragana Boljević kaže da su članovi te asocijacije pod pritiskom zbog kritika na račun predloženih zakonskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rešenja.
– Pritisaka je bilo u smislu da se ljudima preti razrešenjima, odnosno da se „igraju karijerom” ako se previše angažuju i istrajavaju na svojim zahtevima. To čine pojedini predsednici sudova u Srbiji koji su predočavali sudijama da im predstoji razrešenje zbog angažmana u Društvu sudija, ako dođu na vanrednu skupštinu održanu u nedelju u Beogradu. Da sudije zdušno podržavaju sve što radimo videlo se po broju prisutnih na našoj skupštini. Prisustvovalo je više od 400 sudija, a bilo bi ih i više da nije bilo pretnji zbog kojih neki nisu smeli da dođu. Jedan kolega rekao mi je da je u njegovom gradu na jugu Srbije interesovanje među sudijama da dođu na ovaj skup bilo toliko da je rezervisao autobus, ali posle sastanka predsednice tamošnjeg opštinskog suda sa sudijama dve trećine je otkazalo dolazak – objašnjava Dragana Boljević atmosferu straha među deliocima pravde.
Po evidenciji Društva, u Srbiji ima 2.320 sudija, dok Ministarstvo pravde, oslanjajući se na sistematizaciju, računa da ima 2.400 sudijskih mesta. U Društvo sudija učlanjeno je više od dve trećine, odnosno njih oko 1.600. Najavljeni reizbor svih sudija, po nekim tumačenja u javnosti, doživljava se i kao svojevrsna lustracija na mala vrata?
– Imamo veoma utemeljen stav, a potvrdili su to i profesori Pravnog fakulteta na prethodnoj stručnoj raspravi, da je taj reizbor apsolutno neustavan. Još u martu 2007. godine iz Venecijanske komisije poručeno je da im nije baš najjasnije zbog čega je Ustavni zakon propisao reizbor sudija. Naveli su da bi reizbor mogao da postoji samo zbog ponašanja sudije koje je nespojivo sa sudijskom funkcijom. Podsetili su da bi zakon morao da propiše jasne razloge zbog kojih se reizbor vrši, precizan postupak u kome bi se to utvrdilo, kao i da se odredi nezavisno telo koje bi takav postupak reizbora sprovelo. Zaključili su da Visoki savet pravosuđa, ovakav kakav danas postoji, nije telo koje bi moglo da garantuje nepristrastnost i nezavisnost. Sad kad me pitate da li je reizbor lustracija, kažem vam – da to jeste lustracija – kaže Dragana Boljević i podseća da su iz nadležnog ministarstva stizala različita objašnjenja za najavljeni potez.
– Ministarstvo pravde prvobitno je objašnjavalo da je reizbor potreban kako bi se broj sudija smanjio za 400. Venecijanska komisija odgovorila je da se to radi prirodnim putem, tako što sudije odlaze u penziju ili im se ponudi prevremena penzija. Potom je stiglo tumačenje da se tim putem odstranjuju nesposobni, nestručni, korumpirani. To je naravno moglo i do sada da se radi, ali to nije razlog za opšti reizbor. Potom je usledila priča da treba da se promeni mreža sudova, a kad se ta mreža menja, mora da dođe do reizbora sudija. Takvo objašnjenje je čudno, jer Ustav u članu 150. piše da, ako se ukine sud u kome neki sudija sudi, ili se tom sudu oduzme znatan broj nadležnosti, sudija nastavlja da obavlja sudijsku funkciju u sudu koji je preuzeo nadležnost prethodnog. Dakle, sudove možete nazvati kako hoćete, možete im izmeniti i imena i nadležnosti, a sudija mora da se rasporedi u sud koji je preuzeo nadležnost suda u kome je do tada radio. To nije razlog za prestanak sudijske funkcije, jer sudijska funkcija je stalna i to je garancija sudijske nezavisnosti – objašnjava Dragana Boljević.
Društvo sudija smatra da bi najcelishodnije bilo da se predloženi zakoni povuku iz skupštinske procedure, a sporna rešenja usaglase sa evropskim standardima. Ukoliko to izostane i poslanici izglasaju zakone u sadašnjoj varijanti, ovo udruženje će zatražiti da ustavnost takvih odredbe oceni Ustavni sud Srbije.
Marija Petrić
[objavljeno: 18/11/2008]
